Новара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Новара
Novara

Novara panoramica08.jpg
Новара - поглед на градске кровове и куполе

Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Пијемонт
Округ Новара
Становништво
Становништво 103.602
Густина становништва 1.006 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°27′00″N 8°37′00″E / 45.45, 8.616667
Надморска висина 162 м
Површина 103,02 км²
Новара на мапи Италије
{{{alt}}}
Новара
Новара на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Масимо Ђордано
Веб-страна www.comune.novara.it

Новара (итал. Novara) је важан град у северној Италији. Град је средиште истоименог округа Новара у оквиру италијанске покрајине Пијемонт.

Град Новара је познат као карика у главној „економској артерији“ Италије, Торино - Милано - Бреша - Верона - Венеција.

Природне одлике[уреди]

Град Новара налази се у северозападном делу Италије, на свега 55 км западно од Милана и 95 км источно од Торина.

Рељеф: Новара налази се у северозападном делу Падске низије. Град се налази у равничарском крају, близу подножја Алпа. Надморска висина је града је око 170 метара.

Клима у Новари је умерено континентална.

Воде: Кроз Новару протзиче река Агоња. Река тече западним делом града.

Историја[уреди]

Шире подручје Венеције било је насељено још у време праисторије (племе Лигури). Око 300. п. н. е. ово подручје је пало под Римљане. Веома брзо јавило се градско насеље под именом Новарија. Град се развијао током векова, али није стекао значајнији статус и положај.

На почетку средњег века стратешки положај дао је Новари донео је неколико бурних векова владавине варварских племена (Хуни, Визиготи, Ломбарди). После тога град стиче независност и постаје седиште малене кнежевине. У 12. веку Новара пада под утиај кнежевине Милано, ускоро губи независност и припаја се Милану. Такво стање остаје до краја 18. века.

Пропашћу Наполеона 1814. године Новара се припаја Краљевини Пијемонт у рукама владарске породице Савоја. 1849. године овде се десила важна битка између дате краљевине и Хабзбуршке монархије. Победа на Аустријанцима у Бици код Новаре утрла је пут уједињењу Италије десетак година касније. 1861. године Новара и околина су придружени новооснованој Краљевини Италији. Следећих деценија град се нагло индустријализовао и бројчано увећао. Током 20. века Верона је избегла разарања у светским ратовима и релативно безболно прошла кроз дато раздобље.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 105.024 становника.[1]

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
102.086 101.112 100.910

Новара данас има преко 100.000 становника (бројчано други град у покрајини), махом Италијана. У раздобљу од 1900. до 1970. године градско становништво је убрзано расло и утростручило се. Међутим, послдњих деценија број становника у Новари стагнира, док расте у градским предграђима.

Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства, највише са Балкана и северне Африке. Сматра се да је свака шеста беба рођена у граду иностраних корена.

Градске знаменитости[уреди]

Панорама града

Новара има очувано старо градско језгро са више тргова, кривдавим улицама и са низом цркава, старих здања и установа. Најважнија градска грађевина је Катедрала светог Гауденција.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]