Нова Британија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нова Британија (ток писин Niu Briten, енгл. New Britain, бивша Нова Померанија Neu Pommern) је највеће острво Бизмарковог архипелага. Припада Папуа Новој Гвинеји, и одвојено је од острва Нова Гвинеја Дампијеровим пролазом.

Сателитски снимак острва Нова Британија

Дуго је око 600 километра, широко 80 километра, и има површину од 35.145 километра квадратних, што га чини тридесетосмим острвом по величини на свету. Острво има пет активних вулкана и шеснаест који су угашени или успавани. Највиши врх острва има 1438 метра надморске висине. Нова Британија је подељена на две провинције: Источна Нова Британија чији центар је Кокопо, и Западна Нова Британија чији центар је Кимбе.

Вилијам Дампијер, енглески истраживач је први европљанин који је посетио Нову Британију 27. фебруара 1700. и дао јој је име Нова Британија. У новембру 1884. Немачка је прогласила свој протекторат над Новом Британијом и променила име острва у Нова Померанија. Дана 11. септембра 1914. на острву се одиграла једна од најранијих битака Првог светског рата, када су се Аустралијске снаге искрцале на острво. У то време Нова Померанија је чинила део Немачке Нове Гвинеје.

На острву живи 404.873 становника (2000). Домородачко становништво Нове Британије је подељено у две групе, Папуанце који живе на острву већ десет хиљада година, и Аустронезијанце који су стигли на острво пре две хиљаде година. На острву се говори десет папуанских и око четрдесет аустронезијских језика, као и ток писин и енглески.


Координате: 5° 44' 20" ЈГШ, 150° 44' 17" ИГД

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нова Британија