Нова Варош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Нова Варош (вишезначна одредница).
Нова Варош

Нова Варош
Нова Варош

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Златиборски
Општина Нова Варош
Становништво
Становништво (2011) 8795
Положај
Координате 43°27′23″N 19°48′25″E / 43.456333, 19.806833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 1111 m
Нова Варош на мапи Србије
{{{alt}}}
Нова Варош
Нова Варош на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 31320
Позивни број 033
Регистарска ознака NV


Координате: 43° 27′ 23" СГШ, 19° 48′ 25" ИГД

Нова Варош је градско насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 8795 становника.

Географске одлике[уреди]

Поглед на Нову Варош

Нова Варош је смештена на средини магистралног пута Београд - Бар, на надморској висини између 1.000 m. Над њом се издиже планина Златар, дугачка 22 km и широка 12 km, са највишим врхом од 1.627 m. Сама нововарошка општина обухвата површину од 584 km² у којој живи преко 20.000 становника.

Код насеља Кокин Брод, 11 километара северно од Нове Вароши ка Чајетини, подигнута је насипна брана (хидроцентрала) и тако је у долини Увца створено Златарско језеро (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде.

Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе хидроцентрале „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова електричне енергије. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника.

Пољопривреду карактерише развијено сточарство, производња млечних производа, од којих је најпознатији чувени златарски сир. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју воћарства, пчеларства и откупу и преради шумских плодова. Пољопривредну површину чини 57,10% укупне површине општине, а шумском земљишту припада 33,85%.

За туризма у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера.

Једна од изузетних природних реткости је белоглави суп, чије је станиште у кањону реке Увац.

Културно-историјске споменике представљају: цркве - брвнаре по селима, зграда старе школе у Радоињи, црква и џамија у Новој Вароши и други белези и знамења. Они сведоче о животу људи овог краја кроз векове и о присуству Келта, Римљана, Словена и других народа на овим просторима.

Историја[уреди]

Нова Варош је настала у средином 16. века. Везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина. Кад је Скендер-паша, путујући из Босне за Цариград (1530), застао са пратњом на заравни у подножју планине Златар и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и опојним мирисом боровине, наредио је при поласку да се ту подигне касаба. Убрзо је никло насеља на месту данашње Нове Вароши. Названо је Скендер-пашина Паланка. Кад је нарасло до близу 2.000 кућа, „букну пожар и спржи палаку до темеља“ (Евлија Челебија). Већина становника је остала ту и подигла нову касабу коју назваше Јени Касаба, што на српском значи Нова Варош.

Све живља трговина стоком и њеним производима, учинила је да се варош, на раскрсници важних путева, брзо расвијала. Административно, од 1776, била је у саставу новопазарског санџака. Средином 19. века Нова Варош, према записима руског конзула и путописца Александра Гиљфердинга, имала је око 300 кућа и око 1.200 становника, „што је била реалнија процена од оне коју је изнео Елвија Челебија, који је иначе склон претеривању, навео да у Новој Варши има чак. 2.000 кућа“.[1]

Почетком 19. века (1809), град су од Турака ослободили Карађорђеви устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију.

После више окршаја у Првом и Другом српском, а затим и у Невесињском устанку 1875. године (велика борба у суседном селу Радоињи), народ овог краја ослободио се турског ропста победом у Првом балканском рату 1912. године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника.

И у Првом светском рату нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на Солунском фронту и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода Петар Бојовић, родом из села Мишевићи испод планине Златар , командовао је српском Првом армијом.

Нова Варош није остала по страни и у Народноослободилачком рату 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду, а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена 4. децембра 1944.

Демографија[уреди]

У насељу Нова Варош живи 7885 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,3 година (35,1 код мушкараца и 35,6 код жена). У насељу има 3132 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1781 [2]
1953. 2179
1961. 3200
1971. 5718
1981. 8565
1991. 10424 10405
2002. 10462 10335
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
8.416 81,43%
Бошњаци
  
1.028 9,94%
Муслимани
  
498 4,81%
Југословени
  
110 1,06%
Црногорци
  
43 0,41%
Мађари
  
8 0,07%
Хрвати
  
7 0,06%
Македонци
  
4 0,03%
Буњевци
  
4 0,03%
Словенци
  
2 0,01%
Албанци
  
2 0,01%
Украјинци
  
1 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
Румуни
  
1 0,00%
непознато
  
62 0,59%


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Др Слободан Ристановић:Кроз Србију и Црну Гору Београд 2005. стр. 245.
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :