Нова Гвинеја

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 5° 19' 33" ЈГШ, 141° 36' 26" ИГД

Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Гвинеја (вишезначна одредница).

Нова Гвинеја је друго острво по величини на свету са површином од 829.200 km². На југу се налазе Торесов пролаз и Арафурско море који га одвајају од Аустралије, на истоку су Соломоново море и Новогвинејско море, док је на северу Тихи океан.

Положај Нове Гвинеје на мапи
Административна подела острва

Нова Гвинеја је подељена по линији север-југ у две скоро једнаке половине. Део острва који се налази западно од 141° источне географске дужине, осим малог дела територије источно од реке Флај, припада Индонезији. Индонежански део подељен је у две провинције: Западна Папуа, чији је главни град Маноквари, и Папуа чији је главни град Џајапура. Источни део чини највећи део територије Папуа Нове Гвинеје.

Популација Нове Гвинеје износи око 6,9 милиона људи у обе половине. На острву живи скоро хиљаду различитих племенских група и говори се око 600-700 различитих језика, подељених у две групе: папуански језици и аустронежански језици.

Историја[уреди]

Први европљанин који је открио острво био је португалски морепловац Антонио Дабреу 1511. Шпанци су поново открили острво 1546. и дали му име Нова Гвинеја. Источноиндијска компанија је 1793. присвојила острво у име Велике Британије. Холандска источноиндијска компанија је 1828. заузела западни део острва. Североисточни део који није био ни под британском, ни под холандском влашћу је 1884. анектирала Немачка. Британија је 1906. свој део уступила Аустралији. Аустралијске трупе су окупирале немачки део 1914. који је по одлуци Лиге народа дошао под аустралијски мандат под именом Територија Нове Гвинеје. Током Другог светског рата Јапанци су окупирали острво где су остали све до септембра 1945. Територија Нове Гвинеје је дошла под туторство Уједињених нација 1946, а административно је њоме управљала Аустралија. Холандија је напустила контролу над западним делом острва 1962, који је присвојила Индонезија. Источни део је постао независан 1972. под именом Папуа Нова Гвинеја.

Биљни и животињски свет[уреди]

Нова Гвинеја има огроман еколошки значај због свог биодиверзитета, између 5 и 8% свих врста живи на острву. Велики број врста су ендемичне, а хиљаде су још увек непознате за западну науку. На Новој Гвинеји живи преко 200.000 врсти инсеката, између 11.000 и 20.000 врсти биљака, преко 650 врсти птица од тога 324 ендемичних, преко 400 врсти водоземаца, 455 врсти лептира, торбари и различите друге врсте сисара. Нова Гвинеја има 284 врсти и три реда сисара од којих су 195 или 69% ендемичне врсте. Најмање се зна о жабама које живе на острву. Тренутно су познате 282 врсте, али се верује да ће се њихов број удвостручити или чак утростручити када све врсте буду документоване.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нова Гвинеја