Нова Француска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нова Француска 1534-1763.

Нова Француска (фр. Nouvelle-France) је подручје у Сјеверној Америци који је колонизовала Француска око 1534, када је Жак Картје истраживао ријеку Сен Лорен до предаје читаве колиније Великој Британији и Шпанији. На свом територијалном врхунцу 1712. године, прије споразума у Утрехту, територија се простирала од Њуфаундленда до Стеновитих планина, те од Хадсоновог до Мексичког залива. Територија је била подијељена у пет колонија, од којих је свака имала своју властиту управу: Канада, Акадија, Хадсонов залив, Њуфаундленд (Пласентија)[1] и Луизијана. Споразумом из Утрехта Француска је изгубила колоније Аркадију, Хадсонов залив и Њуфаундленд, док је уместо Акадије успостављена нова колонија Ил Ројал (фр. Île Royale).[2][3]

Нова Француска 1750.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]