Новинска агенција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Новинска агенција је услужно предузеће за сакупљање, обраду и дистрибуцију вести, чији су производи намењени новинама, часописима, радију, телевизији и другим медијама масовне комуникације. Новинска агенција прикупља информативни материјал из матичне земље и иностранства и уз наплату га доставља на коришћење домаћим и иностраним средствима информисања (штампи, радију и телевизији) и другим корисницима (државним органима, привредним, финансијским, културним и другим организацијама или установама).

Историја[уреди]

Агенцијско новинарство појавило се у Европи, средином 19. века, као последица индустријске револуције, резвоја техничке и телекомуникацијске базе и образовањем ширих слојева становништва. Прву агенцију на свету основао је трговац Шарл Авас у Паризу, Француска 1835. године. Телеграф су први патентирали Кук и Витстон, у Енглеској 1837. године. Семјуел Морзе патентирао је свој телеграфски метод „тачка - црта“ (Морзеову азбуку), што је убрзало пренос вести. Телеграф је донео праву револуцију - вести су стизали до новина, а затим и до читалаца за неколико сати. 1848. године шест њујоршких листова оснива агенцију Харбор њуз асосиејшн (Harbor news asociation). Та агенција ће касније прерасти у познату америчку агенцију Асошиејтед Прес (Associated Press - AP). Директор локалног телеграфског друштва Бернхарт Волф основао је новинску агенцију Волф у Берлину 1849. године, а 1851. године немачки исељеник Пол Џулијус Ројтерс, који је претходно радио код Волфа и Аваса, основао је у Лондону агенцију Ројтерс (Reuters). У Русији прва телеграфска агенција основана је у Петровграду 1894. године. Прва српска телеграфска агенција Авала основана је 1919. године у Београду.

АП и Ројтерс су данас највеће светске новинске агенције, а у врху је и Авас, који се данас зове Агенција Франс Прес - АФП.