Нови Козарци

Координате: 45° 46′ 51″ С; 20° 37′ 11″ И / 45.78073° С; 20.61971° И / 45.78073; 20.61971
С Википедије, слободне енциклопедије

Нови Козарци
Црква Св. Илије
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ГрадКикинда
Становништво
 — 2011.Пад 1.894
 — густина48/km2
Географске карактеристике
Координате45° 46′ 51″ С; 20° 37′ 11″ И / 45.78073° С; 20.61971° И / 45.78073; 20.61971
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина69 m
Површина39 km2
Нови Козарци на карти Србије
Нови Козарци
Нови Козарци
Нови Козарци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23313
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Нови Козарци (мађ. Nagytószeg[1]) су насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1894 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Први пут се спомињу 1408. године. Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки део насеља Хајфелд (нем. ливада) дао је породици Керестури (по неким записима Керестури Миклошу и Силађи Ласлу). Нема података ко су били тадашњи становници.

У средњем веку територија Нових Козараца је било једно насеље звано Тојсег (Toszeg). које је припадало тамишкој жупанији. Током турских освајања, насеље је потпуно уништено и опустошено. На карти издатој 1723-1725. године, ово подручје је означено као пустара Tosseck, док је на карти из 1761. године означено као пустара Toysseck.

Насељена места Масторт и Хајфелд на војној мапи

Насеље Масторт је основано средином 18. века, док је био у закупу Јужно-мађарске краљевске компаније, насељено је током 1770. и 1771. године Немцима са обале реке Рајне. Изграђено је 78 кућа и већ је 1770. године била основна школа. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Масторт" припада Барачком округу, Темишварског дистрикта. Село има римокатоличку цркву а становништво је било претежно немачко.[2]

Насеље Хајфелд је основан у исто време кад и Масторт, и изграђено је 78 кућа и основна школа. Аустријски царски ревизор Ерлер 1774. године помиње ту римокатоличку цркву и немачки живаљ.[3] У Хајфелд су досељени, сем Немаца, и Французи из Лотарингије. Међутим Французи су се стопили у локалне Немце. Од Француза су остали само многе речи и презимена у локалном становништву. Оба насеља су припадалу жупанији са средиштем у Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину. Оба села, почетком 19. века, купује породица Zichy-Ferraris, да би Хајфелд био у власништву Zichy-Ferraris Fereneza, кад је продат француском принцу Chambordu. Масторт је после 1838. припадао Zichy-Ferraris Ferenezу, односно Zichy-Ferraris Viktoru.

У периоду од 1861-1875. године добијају називе Masztort и Heufeld, а од 1875-1891. Kis Toszeg (Масторт) и Nagy Toszeg (Хајфелд), да би 1891-1922. имали називе Kistoszeg и Nagytoszeg. Свако село је добило цркву (храм), школу, општинску кућу и апотеку.

Колонизација ова два села није вршена све до 1945. године.

Током Другог светског рата места су била под окупацијом немачких снага све до 6.10.1944. године када је Црвена армија ослободила ово подручје, а становништво се повукло са немачком војском. После рата, уместо повучених Немаца, два села су колонизована људима из Босанске крајине. Општине одакле су дошли колонизатори су: Босански Нови, Кључ, Мркоњић Град, Сански Мост, Дубица, Котор Варош, Лакташи, Дрвар, Гламоч и Бања Лука.

Почетком друге половине 1947. године, одржана је прва седница месног народног одбора Козарци. Козарци се први пут спомињу уместо досадашњих МНО Хајфелда и Масторта. Нема података о дану и органу који је за ова два села дато име Козарци. Касније је додатак Нови, да би се разликовало од села који имају назив Козарац, као што је Козарац које се налази у општини Приједор. Ново име се званично први пут користио на седници МНО одржаној 5.12.1948. године.

На почетку 21. века Нови Козарци су урбано насеље које постојећом инфраструктуром задовољава готово све потребе њених становника. Велики значај придаје се уређењу места и побољшању квалитета живота поготово последњих година када се интензивно заокружује урбанистичка целина.

По попису из 2002. године МЗ обједињује 774 домаћинства са 2342 становника. Радно способно становништво се бави пољопривредом, обрађујући око 3000 хектара, или ради у индустријским и занатским објектима у Кикинди.

Године 2006. започета је изградња православног храма посвећеног Светом Илији.[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године у Новим Козарцима има 1894 становника, а тог броја млађих од 18 година има 278 становника. Број особа старијих од 60 година је 515. Просечна старост становника је 44,2 године. Просечан број чланова домаћинства је 2,77. А у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.[5]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 3.422
1953. 3.634
1961. 3.668
1971. 3.068
1981. 2.668
1991. 2.488 2.433
2002. 2.277 2.344
2011. 1.894
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
2.122 93,19%
Роми
  
61 2,67%
Југословени
  
28 1,22%
Мађари
  
11 0,48%
Муслимани
  
7 0,30%
Албанци
  
3 0,13%
Хрвати
  
2 0,08%
Словенци
  
2 0,08%
Румуни
  
2 0,08%
Македонци
  
2 0,08%
Црногорци
  
1 0,04%
Украјинци
  
1 0,04%
Словаци
  
1 0,04%
Буњевци
  
1 0,04%
непознато
  
7 0,30%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево
  3. ^ Ерлер, наведено дело
  4. ^ [1] Епархија Банатска
  5. ^ Републички завод за статистику, попис 2011[2]
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]