Новосокољники
| Новосокољники Новосокольники | |
|---|---|
 Новосокољничка железничка станица | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Псковска област |
| Рејон | Новосокољнички рејон |
| Основан | 1901. |
| Статус града | 1925. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2016. | 7.468 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56° 01′ 00″ С; 29° 56′ 00″ И / 56.016667° С; 29.933333° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 135 m |
.svg)  Новосокољники Новосокољники на карти Русије | |
 Новосокољники Новосокољники на карти Псковске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 182200 |
| Позивни број | (+7) 81144 |
| Регистарска ознака | 60 |
| ОКАТО код | 58 226 501 |
| ОКТМО код | 58 626 101 001 |
.png)
Новосокољники (рус. Новосокольники) насељено је место са административним статусом града на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у јужном делу Псковске области и административно припада Новосокољничком општинском рејону чији је уједно и административни центар. Основан је 1901. године, а статус града има од 1925. године.
Према проценама националне статистичке службе за 2016. у граду је живело 7.468 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Новосокољники налази се у јужном делу Бежаничког побрђа на надморској висини од 135 m. Кроз град протиче речица Мали Удрај. Град се налази на око 287 километара југоисточно од административног центра области Пскова.
Важно је железничко раскршће кроз које пролазе железничке пруге Москва−Рига и Санкт Петербург−Кијев.
Историја[уреди | уреди извор]
Савремени град Новосокољники развио се из истоимене железничке станице основане 1901. године на траси Московско-виндавско-рибинске железнице, а новоосновано насеље име је добило по оближњем селу Сокољники. Због свог саобраћајног значаја насељу је одлуком обласних власти 6. јуна 1925. додељен званичан административни статус града.[1]
Током Другог светског рата град је био под нацистичком окупацијом од 25. јула 1941. до 29. јануара 1944. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 9.029 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. град имао 7.468 становника.[2]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 9.000 | 9.478 | 9.732 | 10.755 | 10.689[3] | 9.757[4] | 9.029[5] | 7.468 |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Коломыцева Н. В. Псковской губернии 225 лет Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2014)
- ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Градски окрузи (2) | .svg) | |
|---|---|---|
| Градови рејонске субординације (12) | ||
| Варошице (14) | ||
| Остала насеља | ||
