Ново Милошево

Координате: 45° 43′ 11″ С; 20° 18′ 07″ И / 45.719722° С; 20.301944° И / 45.719722; 20.301944
С Википедије, слободне енциклопедије

Ново Милошево
Православна Црква Сабора Светих Архангела
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаНови Бечеј
ЗасеоциЛондон

Умчић

Акача (Беодрански Умчић)
Основан1331-први помен села Беодра

17??-насељено село Плевна

1751-село Плевна преименовано у Карлово

1918-Карлово преименовано у Драгутиново

1946-уједињење Беодре и Драгутинова, село добија назив Ново Милошево
Становништво
 — 2022.Пад 5.022
 — густина29/km2
Географске карактеристике
Координате45° 43′ 11″ С; 20° 18′ 07″ И / 45.719722° С; 20.301944° И / 45.719722; 20.301944
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 m
Површина171 km2
Ново Милошево на карти Србије
Ново Милошево
Ново Милошево
Ново Милошево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23273
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Ново Милошево (мађ. Beodra) је насеље у општини Нови Бечеј, у Средњобанатском округу, у Србији, на путу између Новог Бечеја и Кикинде. Настало је после Другог светског рата уједињењем два села: Карлово (Драгутиново) и Беодра. Становника је некада било скоро 10.000, док је данас број опао на мало више од 5000.

Историја[уреди | уреди извор]

Дворац породице Карчоњи

Ново Милошево је са око 5000 становника, друго по величини насељено место у општини Нови Бечеј. Настало је уједињењем Карлова (Драгутинова) и Беодре после Другог светског рата. Западну границу атара са Бачком, чини река Тиса, док се на банатској страни граничи са територијама следећих насеља: Бочар, Кикинда, Башаид и Нови Бечеј.

Беодра је старије насеље, чији први помен сеже у далеку 1331. годину. Село се помиње под именом Болдија, затим Бека, па Пеадра (Немци су га тако звали), Белдора, Белдра (по некадашњој властелинки) и најзад Беодра. На данашњој локацији устаљује у периоду од 1742. до 1753. године. Насељавају је Срби досељени из Потисја и Поморишја. Приликом продаје државних поседа феудалац, Јерменин Богдан Карачоњи купује Беодру (и Тополу) за 103.000 форинти. Тада почиње интензивније насељавање Mађара, а у току 1794, 1796. и 1805. досељавају се Немци.

За варошицу Беодра је проглашена 1805. и те године гроф Карачоњи оснива „Пољопривредни град“. Током XIX и почетком XX века ниче већина садашњих улица, две цркве, синагога, два велелепна спахијска дворца, бројни економски објекти на спахилуку, три ветрењаче, петнаестак сувача, два млина, жељезничка станица, пошта и телеграф, више школских објеката, две циглане, две банке, велика зграда општине, две библиотеке, те бројне занатске, трговачке и угоститељске радње. Почетком XX века Беодра има нешто преко 4600 становника...

Карлово је млађе насеље од Беодре. Настало је на данашњем месту 1751. године. Прво име села је било Плевна јер је место на коме се налазило личило на зрно жита уоквирено плевом. Место Плевна је настала као последица насељавања милитара, демилитаризованих Срба које је царица Марија Терезија 1751. год. населила прво из околине Аде, а касније и из других крајева. Међу првим породицама које су се доселиле била је и породица Попов заједно са породицама Трбић, Бешлијин, Терзић, Недин, Радовић и Станаћев. Неколико година после насељавања, село мења име у Карлово по Карлу Лотариншком, оцу царице Марије Терезије. Затим ће 1918. године, када су ови крајеви присаједињени матици Србији, село добити име Драгутиново по бригадном генералу српске војске Драгутину Ристићу, иначе официру који је ослободио данашњи Зрењанин.

Коначно после Другог светског рата се ова два села уједињују и добијају име Милошево по партизану Милошу Поповом. У Карлову су рођени многи важни и познати људи, како за српски род тако и за целокупну светску јавност. Неки од њих су: Теодор Павловић, оснивач и Први секретар Матице српске, Драгољуб Бешлин, такође из Драгутинова, познати конструктор авиона. Посебно је значајно што је пројектовао и конструисао први југословенски и српски авион са лежећим положајем пилота, први авион са млазним мотором и први са стреластим крилом. Ранко Жеравица, светски познат кошаркашки тренер и Ђура Јакшић су такође пореклом из Драгутинова, али се Ђура првог дана свог живота са својом породицом преселио у Српску Црњу, где је његов отац као свештеник Српске православне цркве добио службу. Још једна веома важна личност је пореклом из Карлова, то је Душан Попов по образовању правник а по опредељењу родољуб, бонвиван и двоструки шпијун. Радио је за немачку обавештајну службу а у ствари је био агент британског МИ6. По његовом лику је писац и некадашњи агент исте службе, Јан Флеминг, написао лик познатог агента 007.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ново Милошево живи 5265 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,5 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 2287 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 9.536
1953. 9.356
1961. 9.276
1971. 8.548
1981. 7.805
1991. 7.309 7.202
2002. 6.763 6.895
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
5.146 76,09%
Мађари
  
986 14,57%
Роми
  
361 5,33%
Југословени
  
88 1,30%
Хрвати
  
18 0,26%
Македонци
  
14 0,20%
Црногорци
  
9 0,13%
Руси
  
5 0,07%
Немци
  
4 0,05%
Муслимани
  
4 0,05%
Румуни
  
2 0,02%
Словенци
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
Бугари
  
1 0,01%
непознато
  
15 0,22%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Милошевчани[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]