Нож (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили филм из 1967., погледајте чланак Нож.
Нож

NozFilm.jpg

Изворни наслов Нож
Режија Мирослав Лекић
Продуцент Бојан Маљевић
Бојана Маљевић
Сценарио Мирослав Лекић,
Слободан Стојановић
и Игор Бојовић према истоименом роману Вука Драшковића
Главне улоге Жарко Лаушевић
Бојана Маљевић
Музика Тома Бабовић
Александар Милић
Сценографија Вељко Деспотовић
Монтажа Бранислав Милошевић
Жанр драма
трилер
Издавачка кућа Monte Royal Pictures
Метрофилм Београд
Година 1. март 1999.
Трајање 135 минута
Земља Flag of FR Yugoslavia.svg СР Југославија
Језик српски
IMDb веза

Нож је југословенски филм Мирослава Лекића снимљен 1999. године. Сценарио су писали Мирослав Лекић, Слободан Стојановић и Игор Бојовић на основу истоименог романа Вука Драшковића. У главним улогама су Жарко Лаушевић и Бојана Маљевић. Филм истиче бесмисао етничких подела и осуђује решавање етничких несугласица насиљем.

Ово је готово епска прича, која кроз судбину ликова говори о судбини нације и злу које се понавља као проклетство кроз столећа. У потрази за својим коренима, главни јунак филма открива нешто много дубље и суптилније. Кроз потрагу за сопственим идентитетом он све више упада у затворени круг мотивације зла. Филм је љубавни трилер са епским елементима, а љубав је његов круцијални потенцијал који нам показује да изнад сваког осећања зла постоји још дубље и снажније осећање.

Садржај филма[уреди]

Главна нит филма прати живот Илије Југовића/Алије Османовића, док споредна радња прати догађаје из живота Атиф-аге Тановића.

Догађаји почињу у једном селу код Гацка током Другог светског рата. Југовићи (Срби) и Османовићи (муслимани) су комшије и кумови завађени око границе између њихових имања. Хоџа Вехбија је свестан да Османовићи потичу од Југовића, али на његово инсистирање Османовићи на православни Божић 1942. наоружани упадају у дом Југовића. Ту изврше стравичан покољ целе породице која се била окупила да прослави свој празник, али поштеде малог Илију, тек рођену некрштену бебу. Њега однесу у своје село и предају га Рабији, чији је муж погинуо те ноћи у походу на Југовиће. Намера им је да Рабија одгаја малог као своје дете и да направе од њега Муслимана који ће да мрзи и убија Србе.

Међутим, у Османовиће упадају четници и покољу Муслимане, али Рабија успева да се сакрије на тавану куће са малим Илијом, а четници односе њеног правог сина, верујући да је то српско дете које су Османовићи отели Југовићима.

Мали Илија преживљава рат и одраста као Алија Османовић уз Рабију, вјерујући да му је она права мајка, а да су четници однели његовог брата. Алија касније одлази у Сарајево на студије, али га судбина његовог нерођеног брата прогања и он одлучује да га пронађе. Приликом једне посете Османовићима готово случајно сусреће сеоског хоџу, тајанственог човека познатог као „Сиктер“ Ефендија. Од њега Алија, тј. Илија, сазнаје страшну истину о свом пореклу и истина почиње да се открива.

Одступања од романа[уреди]

Крај филма битно одступа од краја романа, у светлу оружаних сукоба на подручју Босне и Херцеговине током деведесетих година прошлог века, који су омогућили да се радњи филма да једна нова димензија која у роману не постоји. На крају филма, Илија (односно Алија, који се вратио свом српском имену и идентитету) током рата укршта путеве са Селимом Османовићем, који је као беба украден од Илијине помајке Рабије. Селим, кога су украли четници, васпитан је као Србин (под именом Милош) и командује јединицом српске војске. Када Милош легитимише Илију, открива да су обојица наводно рођени у истом селу у исто време, и сумња да је Илија шпијун са лажним идентитетом. У међусобном сукобу, који прети да се заврши трагично, откривају страшну истину и коначно проналазе један другог.

Међутим, у роману ова сцена уопште не постоји, будући да је роман први пут објављен више од десет година пре почетка сукоба у Југославији. У роману, Илија и Селим се такође срећу и упознају на крају, али под потпуно другим околностима. Наиме, када Милан Вилењак посети Атифагу Тановића да би осветио свог стрица, Атифага му открива истину о Југовићима и Османовићима, али му такође открива и да је он (Вилењак) заправо Селим Османовић, кога су украли четници и васпитали као Србина. Ипак, у филму су Вилењак и Селим Османовић два различита лика.

Награде[уреди]

На 34. Филмским сусретима у Нишу 1999. године:[1]

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Жарко Лаушевић Алија Османовић/Илија Југовић
Бојана Маљевић Милица Јанковић
Александар Берчек Халил „Сиктер“ Ефендија
Љиљана Благојевић Рабија Османовић
Петар Божовић Сабахудинага/Атифага Тановић
Никола Којо Хамдија/Милан Вилењак
Велимир Бата Живојиновић Прота Нићифор Југовић
Светозар Цветковић Командир Милош/Селим Османовић
Драган Максимовић Зулфикар Османовић
Јосиф Татић Кемал Османовић
Драган Николић Хоџа Вехбија
Драган Зарић Ђорђе Вилењак
Ненад Јездић Млади Атифага Тановић
Мира Бањац Нена Хикмета
Слободан Ћустић Хусеин Османовић
Марко Баћовић Четнички војвода
Цвијета Месић Миличина тетка
Бранимир Брстина Војник у џипу
Дубравко Јовановић Братомир Југовић
Горан Султановић Усташки заповедник
Владан Дујовић Усташки бојник
Војин Ћетковић Љубо Никшићанин
Михајло Бата Паскаљевић Посластичар
Душан Тадић Професор медицине
Милутин Јевђенијевић Муслиман
Миле Станковић Југовић
Бојана Ковачевић Љубица
Рас Растодер Шофер
Александар Дунић
Борис Исаковић
Миодраг Кривокапић Ристо Криводолац
Драган Петровић
Ранко Ковачевић
Власта Велисављевић
Оливера Викторовић
Бранко Бабовић
Небојша Бакочевић
Јасмина Већански
Љиљана Контић
Милорад Капор
Срна Ланго
Борис Миливојевић
Милица Михајловић
Јован Осмајлић
Мијат Радоњић
Мирко Влаховић
Бојана Зечевић
Моша Парежанин
Мира Марић
Немања Петровић
Ивана Фотез
Далибор Делиблашић

Каскадери[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]