Номинатив

Из Википедије, слободне енциклопедије

Номинатив (лат. nominare = именовати) је први падеж у српском језику и њиме се именује вршилац радње, носилац збивања, стања или особине. Одговара на питање Ко? или Шта?

Номинатив у реченици је:

  • најчешће субјекат.
  • део именског предиката
  • уз неке глаголе (постати, звати се, остати, чинити се, бити и др.), номинатив служи и као допунски предикатив (Постао је доктор.)
  • заједно са везницима као и него номинатив може бити прилошка одредба за начин (Одјекнуло је као бомба.)
  • као придевна допуна (Добар као хлеб.)
  • заједно са везником као може имати и службу прилошке одредбе за време (Још као дете није волео то да једе.)
  • атрибут и апозиција кад год се односе на именицу у номинативу (Била је ту и Марија, Митрова жена, врло озбиљна особа.)

Литература[уреди]

  • Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288-4