Норадреналин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Норадреналин[1]
IUPAC име
 
Други називи Noradrenaline
(R)-(–)-Norepinephrine
Идентификација
CAS регистарски број (l) 51-41-2 (l), 138-65-8(dl)
ХемПаук 388394
MeSH Norepinephrine
Својства
Молекулска формула C8H11NO3
Моларна маса 169.18 g mol−1
Тачка топљења

L: 216.5–218 °C (разлаже се)
D/L: 191 °C (разлаже се)



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала
Infobox references

Норадреналин или норепинефрин је хемијска супстанца из групе катехоламина која се производи у организму. Норадреналин је главни неуротрансмитер постганглијских неурона симпатичког система.[2][3] Један део норадреналина се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон директно у крв.

Садржај

Распрострањеност [уреди]

  • Највећи део норадреналина производи се у постганглиским симпатичким влакнима. Његовим ослобађањем и везивањем за одгварајуће рецепторе циљних органа остварује се дејство симпатичког система. Нека симпатичка влакана секретују са норадреналином неуропептид Y и АТП као контрансмитере.
  • Један део потиче из сржи надбубрежних жлезда. Одатле се секретује у директно крв и путем ње доспева до готово свих органа где се везује за рецепторе и остварује своју функцију.

Улога [уреди]

Норадреналин је један од хормона стреса. Услед стресне реакције долази до активације симпатичког система и лучења норадреналина. Од утицајем овог неуротрансмитера долази до:

  • активације можданих структура и усмеравања пажње
  • убрзање рада срца (ß1)
  • повећања снаге срца (β1)
  • имхибиције рада црева и бешике, и појачавања тонуса мичића сфинктера.
  • Норадреналин учествује још у регулацији сна и расположења.

Норадреналин припрема организам за борбу или бег.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Аутономни нервни систем

Метаболизам и дејство адреналина [уреди]

Синтеза [уреди]

Норадреналин заједно са допамином и адреналином припада групи катехоламина. Сви катехоамини се синтетишу из аминокиселине тирозин. Синтеза се врши директно у нервним завршецима адренергичких неурона, односно ћелија сржи надбубрежних жлезди, који поседују ензиме неопходне за ову синтезу. Тирозин се транспортује из спољашње средине, мада се може произвести из аминокиселине фенилаланин у ћелијама. Најпре се тирозин хидроксилише уз помоћ тирозинхидроксилазе до дихидроксифенилаланина (ДОПА). Затим се ДОПА процесом декарбоксилације уз дејство ензима декарбоксилаза ароматичних аминикиселина преведе у допамин. Допамин се хидроксилише преко ензима допаминхидроксилаза и настаје норадреналин. Реакција може тећи даље јер се метиловањем норадреналина добија адреналин, још један од неуротрансмитера.

Норадреналин се складишти у синаптичким везикулама, односно везикулама ћелија сржи надбубрежних жлезда, одакле се и ослобађа процесом егзоцитозе.

Дејство [уреди]

Норадреналин испољава дејство везујући се за одговарајуће рецепторе. Постоје α и β рецептори. Сви рецептори су повезани са Г-протеином.[4] α рецептори се деле на α1 и α2, а β на β1, β2 рецепторе. Норадреналин се везије претежно за α и за β1 рецепторе, док се за β2 рецепторе везује нешто слабије. Одатле потиче и мала разлика у дејству ових веома сличних супстанци, тако да нпр. адреналин преко β2 рецептора може деловати вазодилататорно, а преко α1 вазоконстрикторно, док норадреналин делује више преко α1 рецептора вазоконстрикторно.[5]

α1-рецептори активирају преко протеина-Г фосфолипазу Ц, која доводи до даљих промена.

α2-рецептори инхибирају преко протеина-Г аденилциклазу-смањује се концентрација цАМП-а, отварају се калијумски канали, а затварају калцијумски. Ови рецептори имају инхибиторно дејство.

ß1, ß2-рецептори активирају преко протеина-Г аденилциклазу, што доводи до даљих промена као нпр. разградња гликогена, разграња масти...

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Протеин-Г
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Синапсе

Инактивација нордреналина [уреди]

Норадреналин је врло кратко време активан, јер се брзо инактивира реапсорпцијом у нервне завршетке. У њиховој цитоплазми се разграђује путем ензима моноаминооксидаза (МАО) и катехоламин-О-метилтрансфераза (ЦОМТ) или поново складишти у везикуле. Призводи инактивације су норметанефрин, и ванилин манделична киселина. Концентрација ванилин манделичне киселине се може мерити у мокраћи, што игра улогу у дијагнози наких болести.

Неке супстанце као нпр. кокаин блокирају реасорпцију норадреналина у нервне завршетке и тако продужавају његово дејство. Кокаин иначе спречава и разградњу допамина и серотонина.

У лечењу депресије користе се такође лекови (трициклични антидепресиви) који претежно блокирају реапсорпцију норадреналлина (у мањој мери и друга два споменута неуротрансмитера) у нервне завршетке. Постоје и друге врсте антидепресива, који селективно спречавају реапсорпцију серотонина и норадреналине.

Поремећаји [уреди]

Феохромоцитом је тумор који производи и ослобађа катехоламине и серотонин. Карактерише се наглим нападима високог крвног притиска (хипертензија), црвенила (енгл. flush) и повраћања.


Види још [уреди]

Извори [уреди]

  1. ^ Merck Index, 11th Edition, 6612.
  2. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  3. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  4. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 
  5. ^ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X. 


п • р • у
Амини, алкохоли: амино алкохолi


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Норадреналин&oldid=7119014“