Норвешка

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 58°-71° СГ Ш, 4°-31° ИГД

Норвешка, или службено Краљевина Норвешка (норвешки: Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства. Осим тога, Норвешка полаже право на Дронинг Мауд Ланд у Антарктику.

Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Становништво 4 Види још 5 Референце 6 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Норвешке

Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили хришћанство 994. за време владавине Олафа Тругвасона. Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.

Норвешка је 1397. године ушла у унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. 1814. Норвежани су се одвојили од Данске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку и национални романтизам достигао је врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је Нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.

Политику неутралности напустила је 1949. године и приступила НАТО савезу. Откриће нафте и гаса раних 60-их година у норвешким територијалним водама потпуно је променило економску слику земље која је дотада била најсиромашнија скандинавска земља и спадала је у мање развијене земље Европе. На референдуму 1994. грађани Норвешке одбили су придруживање Европској унији. Данас им је главни задатак одржање највишег личног стандарда у Европи и планирање шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената. Током деведесетих, Норвешка је основала нафтни фонд са циљем да се скупи довољно средстава како би земља по нестанку нафте практично могла да живи од финансијских прихода. Вредност фонда је 2006. године премашила 200 милијарди долара.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Норвешке

Норвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова.

• Укупна површина: 324.220 km²
  • копно: 307.860 km²
  • море : 16.360 km²
  • главни град:Осло

Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m. Само 2,28% тла је обрадиво. Норвешка има најнеприступачнију и најразуђенију обалу на свету. Има, што мањих, што већих 50.000 острва.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Норвешке

Насељена је са 4.574.561 становника, просечна старост им је 55 година. Писменост у Норвешкој је 65%. Највећи број Норвежана су лутерани, 86% осталих протестаната и католика има око 3%, остало су неопредељени. Има два службена језика букмал (ближи данском) 86% и ниношк (ближи шведском) 19% (број је већи од 100% јер неки подједнако добро говоре оба). Највећа аутохтона национална мањина у Норвешкој су Сами (Лапонци) и има их око 20.000.

Норвешки градови са југа на север: Ставангер - Фредрикстад - Драмен - Осло (главни град) - Берген - Хамар - Флоро - Алесунд - Трондхајм - Мо и Рана - Боде - Нарвик - Харстад - Тромсе - Хамерфест - Вардо

Норвешка је подељена на 19 административних округа. Окрузи представљају први степен поделе а следе општине којих има 431. Главни град Осло је у исто време округ и општина.

Норвешки окрузи су:

Естфол Акешхус Осло Хедмарк

Бускеру Вестфол Телемарк Аустагдер

Ругалан Хордалан Согн о Фјуране Мере о Румсдал

Нур-Тренделаг Нордланд Тромс Финмарк

Сер-Тренделаг Вестагдер Уплан

Десет највећих општина са статусом града у Норвешкој су (од 1. јула 2009.):^[1]

10 општина са највећим бројем становника

Општина	Становника	Површина	Густина
Осло	580,229	453 km²	1280/km²
Берген	253,600	465 km²	545/km²
Трондхајм	169,343	341 km²	496/km²
Ставангер	122,602	71 km²	1726/km²
Баерум	110,381	191 km²	577/km²
Кристиансанд	80,748	276 km²	292/km²
Фредрикстад	73,175	290 km²	252/km²
Тромзо	66,901	2557 km²	26/km²
Санднес	64,034	302 km²	212/km²
Драмен	61,958	137 km²	452/km²

Густина = Густина насељености

Норвешка такође има и две саставне прекоморске територије, Јан Мајен и Свалбард. Има такође и три Антарктичке и Субантарктичке зависне територије:острво Буве, острво Петар I и Квин Мод.

[уреди] Види још

• Окрузи у Норвешкој
• Саобраћај у Норвешкој

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Портал Норвешке
• Званични информативни сајт
• Туристичка презентација Норвешке

државе чланице Европске слободне трговинске асоцијације (ЕФТА)
Исланд • Лихтенштајн • Норвешка • Швајцарска