Норвешка

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 58°-71° СГ Ш, 4°-31° ИГД

Краљевина Норвешка
Kongeriket Noreg
Застава Норвешке Грб Норвешке
Застава Грб
крилатица: Alt for Norge
(
Све за Норвешку)
Химна
Ja, vi elsker dette landet
Положај Норвешке
Главни град Осло
59°56′N 10°41′E
Службени језик норвешки ¹
Облик државе Уставна монархија
 — Краљ Харалд V
 — Премијер Ерна Солберг
Стварање 17. мај 1814
 — Независност Из уније са Шведском 
 — Објављена 7. јун 1905
 — Призната 26. октобар 1905
Површина  
 — укупно 385.252 km² (61 ²)
 — вода (%) 6
Становништво  
 — 2013. 5.063.709 (114)
 — 2011. 4.965.200
 — густина 12,5/km² (211)
БДП (ПКМ) 2010 приближно
 — укупно $255.285 милијарди (42)
 — по глави становника 52.012 (2)
ИХР (2010) 0,938 (1) — веома висок
Валута Круна ² (NOK)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .no ³
Позивни број +47
1Званични језик је Норвешки Бокмал и Њоркс. Додатни Сами је ко-званилни у шест општина и фински у једној општини.
2 Са Свалбардом и Јан Мајеном
3Два додатна интернет домена, али се не користе: .sj за Свалбард и Јан Мајен; .bv за Буве острво

Норвешка (нор. Norge или Noreg), или службено Краљевина Норвешка (нор. Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва северне Европе [1]. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства. Осим тога, Норвешка полаже претензије и на Земљу краљице Мод на Антарктику.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Норвешке

Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили хришћанство за време владавине Олафа Тругвасона. Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.

Норвешка је 1397. године ушла у Калмарску унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. 1814. Норвежани су се одвојили од Данске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку и национални романтизам достигао је врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је Нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.

Политику неутралности напустила је 1949. године и приступила НАТО савезу. Откриће нафте и гаса раних 60-их година у норвешким територијалним водама потпуно је променило економску слику земље која је дотада била најсиромашнија скандинавска земља и спадала је у мање развијене земље Европе. На референдуму 1994. грађани Норвешке одбили су придруживање Европској унији. Данас им је главни задатак одржање највишег личног стандарда у Европи и планирање шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената. Током деведесетих, Норвешка је основала нафтни фонд са циљем да се скупи довољно средстава како би земља по нестанку нафте практично могла да живи од финансијских прихода. Вредност фонда је 2006. године премашила 200 милијарди долара.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Норвешке
Рајне, Лофотен, поглед са врха Рајнебрингена

Норвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова као и „Земља поларнг сунца“.

  • Укупна површина: 324.220 km²
    • копно: 307.860 km²
    • море : 16.360 km²
    • главни град:Осло

Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m. Само 2,28% тла је обрадиво. Норвешка има најнеприступачнију и најразуђенију обалу на свету. Има, што мањих, што већих 50.000 острва.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Норвешке

Насељена је са 4.574.561 становника, просечна старост им је 39,7 година. Писменост у Норвешкој је 99%. Највећи број Норвежана тј. 86% су лутерани, а од осталих протестаната и католика има око 3%, остало су неопредељени. Има два службена језика букмал (ближи данском) 86% и ниношк (ближи шведском) 19% (број је већи од 100% јер неки подједнако добро говоре оба). Највећа аутохтона национална мањина у Норвешкој су Сами (Лапонци) и има их око 20.000.

Норвешки градови са југа на север: Ставангер - Фредрикстад - Драмен - Осло (главни град) - Берген - Хамар - Флоро - Алесунд - Трондхајм - Мо и Рана - Боде - Нарвик - Харстад - Тромсе - Хамерфест - Вардо

Норвешка је подељена на 19 административних округа. Окрузи представљају први степен поделе а следе општине којих има 431. Главни град Осло је у исто време округ и општина.

Геополитичка мапа Норвешке.

Норвешки окрузи су:

       

Норвешка такође има и две саставне прекоморске територије, Јан Мајен и Свалбард. Има такође и три Антарктичке и Субантарктичке зависне територије:острво Буве, острво Петар I и Квин Мод.

Градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак градова у Норвешкој

Десет највећих општина са статусом града у Норвешкој су (од 1. јула 2009.):[2]

10 општина са највећим бројем становника
Општина Становника Површина Густина
Осло 580.229 453 km² 1280/km²
Берген 253.600 465 km² 545/km²
Трондхајм 169.343 341 km² 496/km²
Ставангер 122.602 71 km² 1726/km²
Баерум 110.381 191 km² 577/km²
Кристиансанд 80.748 276 km² 292/km²
Фредрикстад 73.175 290 km² 252/km²
Тромзо 66.901 2557 km² 26/km²
Санднес 64.034 302 km² 212/km²
Драмен 61.958 137 km² 452/km²

Густина = Густина насељености

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :