Н-зраци

Из Википедије, слободне енциклопедије

Н-зраци (енгл. N-rays) представљају појаву коју је описао француски физичар Блондлот (René-Prosper Blondlot) за коју се испоставило да је илузија а која се данас сматра једним од парадигматичних примера псеудонауке.

Блондлот је био истакнути истраживач на универзитету у Нансију у Француској који је, очигледно инспирисан Рендгеновим примером и проналаском рендгенских зрака, године 1903. обзнанио откриће нових зрака које је назвао Н-зраци (по Нансију). Међутим његово откриће није могао да понови и потврди ниједан инострани истраживач. Било је још неколико, углавном француских истраживача који су тврдили да могу да детектују нове зраке које емитују све супстанце, укључујући и људско тело, па је на крају и Француска академија наука морала да образује комисију да би се утврдио приоритет 'открића'. На крају се испоставило да је све било илузија изазвана коришћењем флуоросцентних заклона као детектора тако и физиолошким ефектом приликом рада са светлошћу слабог интензитета.

Нормално да је „откриће“ побудило међународни интерес па су физичари широм света прионули да понове експеримент. Међутим ни најпознатији и најспретнији међу њима нису успели у томе. Подстакнут сопственим неуспехом да понови оглед амерички физичар Р. Вуд, (енгл. Robert W. Wood) отпутовао је у Нанси да се лично увери о чему се ради. У току Блондлотових огледа, који су се одвијали у мрклом мраку и под слабо контролисаним условима, он би у тајности извадио призму из апаратуре али су експерименти били успешни без обзира. (Успех или неуспех огледа проглашавао је сам експериментатор, Блондлот или његов сарадник, без посебних уређаја за регистровање 'зрака'. У другој прилици, у мрклом мраку, би заменио комад алуминијума који је био 'извор' зрачења комадом дрвета, а Блондлот би Н-зрачење опазио као да се ништа није догодило. Након серије надмудривања са Блондлотом Вуд је своје искуство с Н-зрацима објавио 29. септембра у асопису „Природа“ (Nature) где је јасно показао да је у питању чисто субјективна појава где су истраживачи опажали оно што су веровали да ће се догодити. После 1905. године нико ван Нансија више није веровао у Н-зраке и њихово постојање.

Ова епизода и данас међу научницима служи као подсећање на опасност увођења субјективног у научна мерења. У тој научној заблуди има и елемената патриотизма јер јер је Француска била поражена у пруско-Француском рату 1870. године па је након великог Рендгеновог открића икс-зрака требало нешто велико учинити и у Француској.

Н-зраци се данас помињу понајвише као изврстан пример патолошке науке.

Без обзира, у центру Нансија једна улица и данас носи Блондлотово име вероватно потпуно заборављено због чега је то учињено.

Спољашње везе и референце[уреди]

  • http://skepdic.com/blondlot.html и тамошње референце
  • Klotz, I M, The N-ray affair, Scientific American, May 1980, pp. 130
  • 50, 100 and 150 years ago, Feb 2004 pg 14, Оригинално саопштено фебруара 1904 у часопису Scientific American
  • http://www.uchronia.net/bib.cgi/label.html?id=difisisyph "Sysiphus and the Stranger" Алтернативна историјска прича где се и даље верује у Н-зраке.