Н-1 (ракета)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Н-1 (Носач-1)
Функција Ракета носач са људском посадом
Произвођач OKB-1
Земља порекла СССР
Димензије
Висина 105 m
Пречник 17 m
Маса 2.735 t
Степени 5
Носивост
Капацитет у НЗО 90.000 kg
Капацитет у
ТЛИ
23.500 kg
Историја лансирања
Статус пензионисана
Локације ЛК-110 Бајконур
Укупно
лансирања
4
Успешних 0
Неуспешних 4
Први лет 21. фебруар 1969.
Последњи лет 23. новембар 1972.
Први степен - Блок А
Мотори 30 НК-15
Потисак 50.300 kN
Специфични импулс 330
Време
сагоревања
125 s
Гориво Течни кисеоник/РП-1
Други степен - Блок Б
Мотори 8 НК-15В
Потисак 14.040 kN
Специфични импулс 346
Време
сагоревања
120 s
Гориво Течни кисеоник/РП-1
Трећи степен - Блок В
Мотори 4 НК-21
Потисак 1.610 kN
Специфични импулс 353
Време
сагоревања
370 s
Гориво Течни кисеоник/РП-1
Четврти степен - Блок Г (за напуштање Земљине орбите)
Мотори 1 НК-19
Потисак 446 kN
Специфични импулс 353
Време
сагоревања
463 s
Гориво Течни кисеоник/РП-1

Н-1, Н1 (ГРАУ индекс 11А52) је била совјетска ракета-носач супер-тешке категорије. Развијена је средином 60-их година прошлог века, на врхунцу свемирске трке, као пандан америчкој ракети Сатурн V. Ракету је развила РКК Енергија под вођством Сергеја Корољова, а после његове смрти под вођством Василија Мишина. Примарна намена ракете била је достава веома тешке опреме у орбиту, а ракета је дизајнирана тако да може послати и људску посаду изван земљине орбите (на Месец). Први степен ове ракете је најмоћнији степен ракете икада произведен.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Н-1 (ракета)