Обвезница

Из Википедије, слободне енциклопедије

Обвезница представља хартију од вредности којом се издавалац обавезује да ће доносиоцу исплатити одређеног дана износ назначен у обвезници са каматом или другачије ако је тако предвиђено. Обвезнице представљају веома значајан облик прикупљања слободних новчаних средстава у савременим привредним односима у циљу финансирања проширене репродукције. Пошто издавање обвезница захтева висок степен стручности и добро организовану технику емисије, банкарске организације најчешће издају обвезнице у туђе име и за туђ рачун.

Постоје три начина емисије обвезница : уписивање обвезница или супскрипција, стална продаја обвезница и слободна продаја обвезница.

Обвезнице могу да буду са фиксном или променљивом каматом. У пракси се сматра да су каматна плаћања сигурна ако су код индустријских предузећа три пута покривена профитом а код предузећа електропривреде два пута.

Обвезнице према трајању кредитног односа, деле се на:

• Краткорочне
• Средњорочне
• Дугорочне

Према субјекту који их издаје обвезнице се деле на:

• Обвезнице које издаје јавни сектор
• Обвезнице које издаје приватни сектор

Са становишта осигурања потраживања, обвезнице се класификују на:

• неосигуране и
• осигурање обвезнице.

Према начину учествовања у добитку предузећа, на:

• обвезнице са финансијском каматом
• доходовне обвезнице и
• партиципирајуће обвезнице.

Према времену откупа, деле се на:

• обвезнице по истеку рока и
• обвезнице пре истека рока.

Према начину њихове амортзизације класификују се на:

• обвезнице са једнократним доспећем
• обвезнице са вишекратним (серијским) доспећем.

У нашем праву инсистира се на томе да издавње обвезница мора бити успешно, а то значи да је у року за исплату обвезнице уплаћено најмање 90 % од укупног новчаног износа који је означен у објави за упис обвезнице.