Оберто II од Бијандрата

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оберто II од Бијадранта

Солунска краљевина и нове државе након пада Цариграда (пре Обертове завере)
Солунска краљевина и нове државе након пада Цариграда (пре Обертове завере)

Датум смрти после 1224. године
Титула Солунски регент
Период (12071209)
Претходник -
Наследник Јустас Фландријски
Порекло
Династија Бијандрантска династија
Отац Гвидо од Бијатранта и Милана
Мајка Изабела Монфератска
Породица

Оберто II од Бијандрата је био солунски регент (1207—1209). Учествовао је у Четвртом крсташком походу.

Биографија[уреди]

Завера[уреди]

Искористио је погибију Бонифација Монфератског 4. септембра 1207. године и у савезу са ломбардским племићима уграбио власт. Његов циљ био је да постави на власт Бонифацијевог старијег сина Вилијема IV Монфератског и збацање солунског краља Димитрија Монфератског. Али у том циљу га је спречила бугарска опсада Солуна, али бугарског цара Калојана је убио неки бугарски војвода, што је спасило Солун. Те планове Обертове пресекао је сукоб са моћним латинским царем Хенриком Фландријским Великим, који га је сузбио и за регента довео брата Јустаса Фландријског. Оберто је затворен у тврђави Серу.

Позне године и смрт[уреди]

Посла ослобођења је побегао на Еубеју, која је ратовала са Хенриком Великим. Због тога Оберто се вратио у Солун где је оптужен за издајника. Побегао је код папе Хонорија III 1216. године, који га је послао 1224. године да спасе угрожени Солун од Епираца, али Солун је пао у децембру 1224. године, а краљевина је престала да постоји. Брзо потом Оберто је умро.