Обични шакал

С Википедије, слободне енциклопедије

Шакал
Временски распон:
касни плеистоценсадашњост
Шакал у националном парку Кумана на Шри Ланци
Шакал завија
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Породица: Canidae
Род: Canis
Врста:
C. aureus
Биномно име
Canis aureus
Подврсте
  • C. a. aureus
  • C. a. cruesemanni
  • C. a. ecsedensis
  • C. a. indicus
  • C. a. moreoticus
  • C. a. naria
  • C. a. syriacus
Распрострањеност златног шакала

Шакал[3][4] или обични шакал (лат. Canis aureus) је врста сисара из реда звери (лат. Carnivora) и породице паса (лат. Canidae).

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Распрострањеност различитих подврста шакала

Ареал шакала обухвата већи број држава у северној Африци и јужној и југозападној Азији.

Присутна је у следећим државама: Индија, Кина, Мађарска, Украјина, Турска, Иран, Ирак, Тајланд, Бурма, Вијетнам, Египат, Либија, Алжир, Мароко, Западна Сахара, Нигер, Нигерија, Танзанија, Чад, Сенегал, Шри Ланка, Сирија, Грчка, Авганистан, Пакистан, Саудијска Арабија, Судан, Мауританија, Мали, Етиопија, Сомалија, Кенија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Србија, Албанија, Хрватска, Централноафричка Република, Џибути, Еритреја, Тунис, Бахреин, Бутан, Јордан, Кувајт, Либан, Непал, Оман, Катар, Туркменистан, Уједињени Арапски Емирати, Јемен и Бангладеш.[1]

Врста је повремено присутна у следећим државама: Италија, Словачка, Словенија, Аустрија.[1]

Станиште[уреди | уреди извор]

Станишта врсте су шуме, саване, травна вегетација, полупустиње и пустиње. Шакал је присутан на планинском венцу Хималаја у Азији.

Угроженост[уреди | уреди извор]

Ова врста је наведена као најмање угрожена, јер има широко распрострањење и честа је врста.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Hoffmann, M.; Arnold, J.; Duckworth, J. W.; Jhala, Y.; Kamler, J. F.; Krofel, M. (2018). Canis aureus (errata version published in 2020)”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T118264161A163507876. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T118264161A163507876.enСлободан приступ. 
  2. ^ Linnæus, Carl (1758). Systema naturæ (на језику: латински). Regnum Animale (10 изд.). Holmiæ (Stockholm): Laurentius Salvius. стр. 39—40. Приступљено 18. 9. 2017. 
  3. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  4. ^ „Нацрт акционог плана биодиверзитета главног града Подгорице” (PDF). podgorica.me. стр. 107. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 04. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]