Обновљиви извори енергије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Електрана на ветар (ветрењача) у америчкој војној бази у заливу Гвантанамо, на Куби

Обновљиви извори енергије (скраћеница енгл. RES од енгл. Renewable energy sources) некада означавани и као трајни енергетски извори представљају енергетске ресурсе који се користе за производњу електричне енергије или топлотне енергије, односно сваки користан рад, а чије резерве се константно или циклично обнављају.

Сам назив обновљиви, као и трајни, потиче од чињенице да се енергија троши у износу који не премашује брзину којом се ствара у природи. Неки пут се међу обновљиве изворе енергије сврставају и они извори за које се тврди да су резерве толике да се могу експлоатисати милионима година. Ово је у супротности са необновљивим изворима којима су резерве процењене на десетине или стотине година, док је њихово стварање трајало десетинама милиона година.

Врсте обновљивих извора енергије[уреди]

Сва енергија на Земљи потиче примарно из три извора:

  1. Сунчева енергија потиче од зрачења Сунца. Оно настаје као последица термонуклеарне реакције унутар Сунца које се ка Земљи преноси као читав спектар електромагнетног зрачења;
  2. Распад изотопа тешких елемената, нуклеарна фисија;
  3. Кретање планета - гравитациона енергија, која се на Земљи манифестује кроз енергију плиме и осеке.
Процена обновљивих извора у свету за 2005. Удаљени електрични извори и топлотне пумпе нису урачунате. Извор: РЕН21[1]

Соларна енергија у ширем смислу, се на планети земљи манифестује директно, као:

  • соларна енергија, непосредан и највећи извор енергије на Земљи. Она стално обнавља енергију водних снага, ветра, таласа, топлотног градијента у океанима и биоенергије кроз фотосинтезу.

Сунчева енергија је присутна и индиректно, кроз више видова енергија:

  • хидроенергија, под којом се обично подразумева само енергија водотокова (тј. енергија река) пошто су енергија глечера и енергија морских струја у овом тренутку неисплативе и технички захтевне за коришћење. Енергија плиме и осеке не спада у овај облик.
  • еолска енергија или енергија ветра потиче од кинетичке енергије ваздушних маса;
  • енергија таласа, обично се наводи засебно, јер оригинално потиче од енергије ветра;
  • топлотна енергија хидросфере, тј. топлота мора потиче од термалног градијента у морима и океанима;
  • енергија биосфере или биолошка енергија, енергија настала фотосинтезом, тј. енергија биомасе, биогаса и уопште биогорива).

Енергија Сунца је такође акумулирана у фосилним горивима у облику хемијске енергије у остацима биомасе, у угљевима, тресету, нафти, природном гасу, шкриљцима итд. То је необновљив извор енергије.

Распад изотопа (нуклеарна фисија), може бити:

  • у унутрашњости Земље - манифестује се као геотермална енергија
  • вештачки изазван - нуклеарна енергија у ужем смислу. Ова енергије је суштински необновљив извор енергије, али се према неким гледиштима и он може сврстату у обновљиве.

Тренутно у свету око 13% потрошње примарне енергије потиче од обновљивих извора[2] мада су технолошки капацитети значајно већи[3].

Насупрот обновљивим изворима су необновљиви извори енергије. Они би се могли дефинисати као извори за чије резерве се очекује да ће бити исцрпљене за максимално неколико стотина година, а чије би обнављање трајало вишеструко дуже.

Један вид трансформисане соларне енергије је и хемијска енергија фосилних горива, која су, суштински, само трансформисана биомаса. Међутим, овакав извор енергије, који је настао дејством сунчеве енергије пре дужег временског периода, не спадају обновљиве, већ спада у необновљиве изворе енергије, док нуклеарну енергију неки убрајају у обновљиве, а неки у необновљиве енергетске изворе.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Ненад Ђајић, Енергија за одрживи свет, Београд, 2002, ISBN 86-7352-081-9


Спољашње везе[уреди]