Обновљиви извори енергије

Електрана на ветар (ветрењача) у америчкој војној бази у заливу Гвантанамо, на Куби

Обновљиви извори енергије (скраћеница енгл. RES од енгл. Renewable energy sources) некада означавани и као трајни енергетски извори представљају енергетске ресурсе који се користе за производњу електричне енергије или топлотне енергије, односно сваки користан рад, а чије резерве се константно или циклично обнављају.

Сам назив обновљиви, као и трајни, потиче од чињенице да се енергија троши у износу који не премашује брзину којом се ствара у природи. Неки пут се међу обновљиве изворе енергије сврставају и они извори за које се тврди да су резерве толике да се могу експлоатисати милионима година. Ово је у супротности са необновљивим изворима којима су резерве процењене на десетине или стотине година, док је њихово стварање трајало десетинама милиона година.

Врсте обновљивих извора енергије

Сва енергија на Земљи потиче примарно из три извора:

1. Сунчева енергија потиче од зрачења Сунца. Оно настаје као последица термонуклеарне реакције унутар Сунца које се ка Земљи преноси као читав спектар електромагнетног зрачења;
2. Распад изотопа тешких елемената, нуклеарна фисија;
3. Кретање планета - гравитациона енергија, која се на Земљи манифестује кроз енергију плиме и осеке.

Процена обновљивих извора у свету за 2005. Удаљени електрични извори и топлотне пумпе нису урачунате. Извор: РЕН21

Соларна енергија у ширем смислу, се на планети земљи манифестује директно, као:

• соларна енергија, непосредан и највећи извор енергије на Земљи. Она стално обнавља енергију водних снага, ветра, таласа, топлотног градијента у океанима и биоенергије кроз фотосинтезу.

Сунчева енергија је присутна и индиректно, кроз више видова енергија:

• хидроенергија, под којом се обично подразумева само енергија водотокова (тј. енергија река) пошто су енергија глечера и енергија морских струја у овом тренутку неисплативе и технички захтевне за коришћење. Енергија плиме и осеке не спада у овај облик.
• еолска енергија или енергија ветра потиче од кинетичке енергије ваздушних маса;
• енергија таласа, обично се наводи засебно, јер оригинално потиче од енергије ветра;
• топлотна енергија хидросфере, тј. топлота мора потиче од термалног градијента у морима и океанима;
• енергија биосфере или биолошка енергија, енергија настала фотосинтезом, тј. енергија биомасе, биогаса и уопште биогорива).

Енергија Сунца је такође акумулирана у фосилним горивима у облику хемијске енергије у остацима биомасе, у угљевима, тресету, нафти, природном гасу, шкриљцима итд. То је необновљив извор енергије.

Распад изотопа (нуклеарна фисија), може бити:

• у унутрашњости Земље - манифестује се као геотермална енергија
• вештачки изазван - нуклеарна енергија у ужем смислу. Ова енергије је суштински необновљив извор енергије, али се према неким гледиштима и он може сврстату у обновљиве.

Тренутно у свету око 13% потрошње примарне енергије потиче од обновљивих извора мада су технолошки капацитети значајно већи.

Насупрот обновљивим изворима су необновљиви извори енергије. Они би се могли дефинисати као извори за чије резерве се очекује да ће бити исцрпљене за максимално неколико стотина година, а чије би обнављање трајало вишеструко дуже.

Један вид трансформисане соларне енергије је и хемијска енергија фосилних горива, која су, суштински, само трансформисана биомаса. Међутим, овакав извор енергије, који је настао дејством сунчеве енергије пре дужег временског периода, не спадају обновљиве, већ спада у необновљиве изворе енергије, док нуклеарну енергију неки убрајају у обновљиве, а неки у необновљиве енергетске изворе.

Види још

• Извори енергије
• Енергетика
• Необновљиви извори енергије

Литература

• Ненад Ђајић, Енергија за одрживи свет, Београд, 2002, ISBN 86-7352-081-9

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Обновљиви извори енергије