Обрадовце

Координате: 42° 49′ 11″ С; 22° 16′ 23″ И / 42.819666° С; 22.273166° И / 42.819666; 22.273166
С Википедије, слободне енциклопедије

Обрадовце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаЦрна Трава
Становништво
 — 2011.Пад 24
Географске карактеристике
Координате42° 49′ 11″ С; 22° 16′ 23″ И / 42.819666° С; 22.273166° И / 42.819666; 22.273166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1077 m
Обрадовце на карти Србије
Обрадовце
Обрадовце
Обрадовце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Обрадовце је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 24 становника.

Ceлo je ca леве стране реке Власине, a на косама Чемерника.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Обрадовце живи 28 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,5 година (54,4 код мушкараца и 56,3 код жена). У насељу има 14 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,21.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 113
1953. 102
1961. 90
1971. 70
1981. 48
1991. 38 38
2002. 31 32
2011. 24
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
31 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Насеље чине следеће махале:

  • Обрадовска (29к),
  • Маџаре (3к),
  • Попови (4к),
  • Семчекици (8к),
  • Бабићеви (7к),
  • Црвенковци (9к),
  • Жутине (8к).

Обрадовчани воде порекло од Обрада који је досељеник из Буковика (планина Букуља). Маџарчани су Мађари који су на кубике земље извозили и од тога живели. Бавили су се и ковачким занатом. Бабићевчани и Самчекинчани су са Косова. Прозвани су тако што су сами српског цара на Косову сачекали и угостили. Од речи „сам — чека" настала је сложеница Самчекинци. Од ових Самчекинаца су Ивићи у варoшици Црна Трава и Ивићеви у Тодоровској махали, затим Ђорђевићи који су настањени у Београду и Смедереву. Црвенковчани и Жутинчани су са Копаоника. Поповчани су потомци чувеног поп-Стевана који се из Босилеграда доселио овде пре 370 година. Из ове фамилије је државник Милентије Поповић и његов брат књижевник Миодраг Поповић.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]