Обрезање Исуса Христа

Из Википедије, слободне енциклопедије
P christianity.svg Овaj чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. Ако желите да га средите, приведите стил енциклопедијском критеријуму, и додајте му проверљиве и поуздане референце или литературу.

      Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Обрезање Исуса Христа - слика Андреа Мантење

Осмог дан по рођењу би Исус Христос донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израелу још од времена Аврамова. Том приликом нададоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврило Пресветој Богородици.

Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско, а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски, Он га је заменио крштењем у Цркви Својој. „Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар“ (Гал. 6, 15), објављује апостол. (у црквеној служби овај Господњи празник нема ни претпразниства ни попразниства).

Српска православна црква празнује овај празник 1. јануара по црквеном, а 14. јануара по грегоријанском календару.

Извори[уреди]