Овадија Естреја Мара

Из Википедије, слободне енциклопедије
ОВАДИЈА ЕСТРЕЈА
Ovadija Estreja Mara.jpg
Овадија Естреја Мара
Датум рођења 25. децембар 1923.
Место рођења Битољ,
Застава Краљевине Југославије Краљевина СХС
Датум смрти 26. август 1944. (21 год.)
Место смрти Кајмакчалан,
Бугарска Краљевина Бугарска
Професија радница

Чланица КПЈ од 1942.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије

Народни херој од 11. октобра 1953.

Овадија Естреја – Мара (Битољ, 25. децембар 1923Кајмакчалан, 26. август 1944), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.[1]

Биографија[уреди]

Рођена је 25. децембра 1923. године у Битољу, у врло сиромашној јеврејској породици. Истицала се међу напредном јеврејском омладином 1938. године у Битољу. Три године уочи окупације земље радила је у Београду. Тамо се истакла као активист у револуционарном покрету. Ту је примљена и за члана Савеза комунистичке омладине Југославије.

После догађаја од 27. марта 1941. године, у којима је активно учествовала, вратила се у Битољ. Тамо се одмах укључује у антифашистички покрет, који је оријентисан на припремање оружане борбе против окупатора.[2] Кад су бугарски фашистички окупатори обележили Јевреје и ограничили им кретање, Овадија се илегално кретала по забрањеним улицама и извршавала партијске задатке.

У чланство Комунистичке партије Југославије примљена је 1942. године. Ради на организовању што масовнијег одласка Јевреја у партизански одред и на напуштању пасивности пред фашистичким злом. Радећи на извршењу тих задатака, остала је међу својима до трагичног 11. марта 1943. године, кад су немачки и бугарски фашисти одвели преко 3.000 битољских Јевреја у концентрационе логоре. Овадија је била међу Јеврејима који су избегли рацију. Извесно време живела је у илегалности под именом Мара.

Биста Овадије Естреје у Битољу.

У међувремену се разболела, а партијска организација ју је лечила и скривала. Априла 1943. године отишла је у партизански одредГоце Делчев“.[3] Учествовала је у свим борбама које је овај одред водио. Издржала је и дуге маршеве и била учесник борби бригаде у току 1943. и 1944. године. Похваљена је за храброст у борбама код Фуштана, код Тушина и на Кожуфу. Храбро је издржала и Фебруарски марш, кад је из јужне Македоније прешла на терен Козјака, у околини Куманова.

Приликом формирања Треће македонске бригаде, постављена је за заменика политичког комесара чете. У том својству истакла се у пролећној офанзиви, нарочито у борбама за Ристовац, на Биљачи, за Злетовске руднике, Кратово и на Петровој гори. Са својом јединицом налазила се на обезбеђењу Првог заседања АСНОМ-а. Ускоро после тога упућена је у околину Битоља.

Кад је, 22. августа 1944. године, формирана Седма македонска бригада, постала је политички комесар батаљона. Само четири дана касније, погинула је у једној жестокој борби у којој су уништени бугарски граничари на Кајмакчалану.[4]

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 11. октобра 1953. године, проглашена је за народног хероја.

Данас у Битољу у центру града стоји њена биста, а један дечији вртић носи њено име.

Референце[уреди]

  1. ^ Зборник на документи за учеството на жените од Македонија во Народноослободителната војна и Револуцијата 1941–1945, Скопје, 1976.
  2. ^ Хероине Југославије, "Наша дјеца", 1980.
  3. ^ Александар Поповски, Естреја Хајма Овадиј - Мара (1921–1944), Народни херои од Македонија, Скопје, 1973, 120-125
  4. ^ Естреја Хајма Овадија-Мара (1921– 1944), „Млад борец“, XXXII, 13, Скопје, 23. IV 1975, 17

Литература[уреди]