Огист Мармон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Огист Мармон

Marmont.jpg
Огист Мармон.

Лични подаци
Датум рођења 20. јул 1774.
Место рођења Шатијон на Сени (Француска)
Датум смрти 22. јул 1852.
Место смрти Венеција (Хабзбуршка монархија)

Огист Мармон (фр. Auguste Frédéric Louis Viesse de Marmont, duc de Raguse; Шатијон на Сени, 20. јул 1774Венеција, 22. јул 1852) је био француски маршал из доба Француске револуције и Наполеонових ратова.

У француским револуционарним ратовима 1792–1800. учествовао је као официр артиљерије. У походу на Египат 1798–1799. је бригадни генерал и учествује у освајању Малте. Командант је корпуса у бици код Улма 1805.

1806. постаје командант француских снага у Далмацији и маја 1806. осваја Дубровник (одатле титула duc de Raguse). До мира у Тилзиту 1807. се бори против Црногораца и Руса. У рату с Аустријом 1809. Мармон командује француским снагама у бици код Билаја, Грачаца, Ките, и наставља напредовање ка Бечу. У бици код Ваграма командује резервним корпусом. 14. октобра 1809., послије Шенбрунског мира, постављен је за гувернера Илирије, гдје врши реорганизацију војске, и уводи школе и администрацију на илирском (српском, хрватском) језику. .

У Шпанији 22. јула 1812. трпи пораз у бици код Саламанке, гдје је рањен. 1813. је учесник битака код Лицена, Бауцена и Дрездена, а затим код Лајпцига. При продору савезника у Француску 1814, трпи низ пораза (код Лана и Фер-Шанпноаза), и потписује документ о савезничкој окупацији Париза.

За вријеме Наполеонових 100 дана је на страни Бурбона, а послије битке код Ватерлоа на почасним дужностима. Послије јулске револуције 1830. и абдикације Шарла Десетог, одлази у Енглеску.

Написао је мемоаре и дјело „De l'esprit des institutions militaires“ (Париз 1845).

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Огист Мармон