Огист Роден

Из Википедије, слободне енциклопедије

Франсоа Огист Рене Роден (фр. François-Auguste-René Rodin) је био француски вајар, рођен 12. новембра 1840. у Паризу, а преминуо у предграђу Париза Медону 17. новембра 1917. године.

Огист Роден

[уреди] Роденово дело

Мислилац

Роден је извршио револуцију у скулптури коришћењем слободе форме која је до тада била непозната. Умео је да изваја и реалистичне скулптуре, попут Мислиоца, али и да представи сензуалност која је шокирала савременике, на пример, скулптура Пољубац. Трудио се да његове фигуре изражавају емоцију свим деловима тела. Сам је прокоментарисао за скулптуру Мислиоц: „Оно зашто он мисли, није само у његовом мозгу, згрченом челу, раширеним ноздрвама и стиснутим уснама, већ и у сваком мишићу његових руку, леђа и ногу, у стиснутој песници и згрченим ножним прстима“.

Роден је био натуралиста, више га је интересовала емоција и карактер него монументалност. Одбацивао је идеализам и апстракцију традиција античке скулптуре, као и декоративност барокних узора. Иако се сматра творцем модерне скулптуре, он није био револуционарни противник традиције. Образовао се на париској Школи лепих уметности и годила су му признања академске јавноссти.

Неке од наруџбина претворио је у снажне уметничке креације. Град Кале је наручио скулптуру Грађани Калеа која је требало да опише епизоду из средњевековне прошлости града. Роден је овај задатак решио групом скулптура које су постављене на нивоу трга, а не на пиједесталу. Споменик књижевнику Оноре де Балзаку је моделовао тако да је споменик тешким огртачем сакривао тело модела, а моделовањем лица одражавао поглед у даљину и тренутак уметничког размишљања. Оба решења су се сусрела са неодобравањем наручилаца, навикнутих на традиционалне форме скулптуре.

У каснијој фази стваралаштва, Роден је створио неколико „непотпуних“ скулптура (фрагмената), као што су Човек који корача и Ирис-гласник Богова. Овим скулптурама недостаје глава или неки делови тела. У овим примерима, уметник не тежи постизању физичке сличности, већ прати сопствену уметничку идеју. Фрагменти су били инспирација за вајаре апстракције наредних генерација.

Позната је Роденова веза са уметницом Камиј Клодел. Она му је била муза и љубавница, али и вајарски модел.

Најпознатије Роденове скулптуре су: Бронзано доба, ансамбл скулптура Грађани Калеа, капија пакла, мислилац, пољубац, споменик Балзаку, Уголино и његова деца, Адам, Ева и друга дела.

Роден, авангардан у уметности, оставио је своје скулптуре, шаблоне, чак и потпис у домен јавне употребе. За њега је то био начин да своје дело остави будућим генерацијама.

[уреди] Галерија скулптура

Бронзано доба	Капија пакла	Грађани Калеа	Пољубац
Споменик Балзаку	Портрет госпође Фенеј	Десна рука	Човек који корача