Огњенка Милићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Огњенка Милићевић

Пошаљи фотографију

Датум рођења: 26. децембар 1927.
Место рођења: Бања Лука (Краљевина СХС)
Датум смрти: 23. јануар 2008.
Место смрти: Београд (Србија)

Огњенка Милићевић (Бања Лука, Краљевина СХС, 26. децембар 1927Београд, Србија, 23. јануар 2008) је била позоришни, ТВ и радио редитељ, театролог и редовни професор глуме Факултета драмских уметности у Београду.

Превела је на десетине дела са руског језика, аутор је бројних есеја, студија и стручних радова и књига из области театрологије, глуме и режије. Приредила је монографије о Љиљани Крстић и Петру Краљу, поводом награде Добричин прстен. Покренула је Позорје младих на Стеријином позорју. Последњих година била је члан Управног одбора Позоришта Атеље 212, а затим Југословенског драмског позоришта. Основала је и водила драмски студио при Народном позоришту у Сарајеву, а у Сарајевској драмској школи предавала глуму и хисторију позоришта.

Рођена је у Бања Луци, била је кћи познатог публицисте и професора Нике Милићевића (Мостар, 1897 - Сарајево, 1980).

Каријера[уреди]

Студирала је Лењинградски државни институт позоришне уметности (ЛГТИ) и Факултет драмских уметности у Београду, где је и дипломирала 1952. Била је редитељ у Народном позоришту у Сарајеву (19481950.) и Народном позоришту у Београду (19501959.) На ФДУ у Београду радила била је асистент, доцент, ванредни и редовни професор од 1950. до 1983, као декан од 19671969. Била је проректор Универзитета уметности у Београду од 1970. до 1972.

Главна дела[уреди]

Представе:

Књиге и студије:

  • Руски театар прве половине двадесетог века, 1979.
  • О позоришту Мејерхољда
  • СЦЕНА (јануар - април 1998.) један век Бертолта Брехта-Огњенка Милићевић

Преводи:

  • О позоришту. Всеволод Е. Мејерхољд; предговор В. Е. Мејерхољд
  • Рад глумца на себи, Константин Сергејевич Станиславски
  • Мој живот у умјетности, Константин Сергејевич Станиславски

Награде[уреди]

Добитница је Савезне награде за режију (1949.), Нараде за режију (1969.) и драматизацију (1971.) Ордена заслуга за народ (1979.), Велике плакете Универзитета уметности (1980.)

Референце[уреди]

  • Ко је ко у Србији,Who is Who, Библиофон, Београд, 1995.

Спољашње везе[уреди]