Огњен Петровић
| Огњен Петровић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Надимак | Оља | ||
| Датум рођења | 2. јануар 1948. | ||
| Место рођења | Крушевац, СФРЈ | ||
| Датум смрти | 21. септембар 2000. | ||
| Место смрти | Београд, СРЈ | ||
| Позиција | голман | ||
| Сениорски клубови * | |||
| Год. | Клуб | Ута. (Гол.) | |
| 1967-1976 1976-1978 |
115 (3) 43 (0) |
||
| Репрезентација ** | |||
| Год. | Репрезентација | Ута. (Гол.) | |
| 1976 - 1978. | 15 (0) | ||
|
* Датум актуелизовања: 22. мај 2008. |
|||
| Освојене медаље | |||
|---|---|---|---|
| Фудбал | |||
| Медитеранске игре | |||
| Злато | 1971. Измир | Југославија | |
Огњен Петровић (Рођен 2. јануара 1948. Крушевцу СФРЈ — умро 21. септембра 2000. у Београду, СРЈ) је био југословенски фудбалски репрезентативац.
Почео је да игра у омладинским селекцијама крушевачких клубова Напредак и „14. октобар“, а 1965. постао је голман београдске Црвене звезде у којој се развио у репрезентативног чувара мреже.
Кад је Црвена звезда освојила Првенство Југославије у фудбалу 1969/70. стао је једном на гол првог тима, али је стандардни првотимац постао тек у сезони 1972/73 кад су црвено-бели поново освојили шампионску титулу. Са великим успехом чувао је мрежу Црвене звезде и био репрезентативац до 1976., одигравши за црвено-беле укупно 259 утакмица, од чега 115 првенствених. Од 1976. до 1978. био је члан француског прволигаша Бастија из Бастије (Корзика), у коме је због повреде завршио каријеру.
Уз 10 утакмица за омладинску репрезентацију (1968-1969) и једну за младу (1972), одиграо је и 15 утакмица за најбољу селекцију Југолавије. Дебитовао је 13. маја 1973. против Пољске која је одиграна у Варшавикоја је завршила нерешено 2:2. Каријеру у репрезентацији је завршио у Загребу 19. јуна 1976. против репрезентације Холандије (2:3) у оквиру финалног дела Европскг првенства 1976. које се одржало у Југославији.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
|
|||||
