Ода Нобунага

Из Википедије, слободне енциклопедије
Напомена: Код овог чланка, сходно јапанској пракси, презиме претходи имену. Ода самим тим представља презиме, док је Нобунага име дотичне особе.
Ода Нобунага

Oda Nobunaga-Portrait by Giovanni NIcolao.jpg
Ода Нобунага (織田信長), 1583-1590.

Датум рођења: 23. јун 1534.
Место рођења: Нагоја замак, провинција Овари (данашња префектура Аичи) (Јапан)
Датум смрти: 21. јун 1582.
Место смрти: Хонноџи манастир (本能寺), Кјото (Јапан)

Ода Нобунага (јап. 織田信長; 23. јун 153421. јун 1582.), који се на изразито суров начин обрачунавао са противницима, своју репутацију градио је као брутални господар рата. Међутим, истовремено је био и велики патрон културе, и један од најбитнијих особа које су утицале на развој фантастичне културе у Азучи-Момојама периоду.

Потпомогнут од стране свог ујака Ода Нобумицуа (који је убијен 1566. године), Нобунага је 1555. године заузео Кијосу, убио шугодај-а Ода Хикорого-а, и своју престоницу преселио из Нагоје у ово место. Сазнавши 1557. године да његов млађи брат Ода Нобујуки кује заверу против њега, Нобунага је исценирао своју болест, да би натерао брата да га посети, а онда га убио.

1562. године склопљен је савез између Нобунаге и даимјо-а из провинције Микава (данашња префектура Аичи) Мацудаира Мотојасу-а (који ће касније постати шогун Токугава Ијејасу). За разлику од привремених тактичких савеза карактеристичних за Сенгоку период, ово се испоставило као трајни савез, веома користан за обе стране. Са осигураном источном страномтериторије, Нобунага је сада могао да се сконцентрише на север и запад. Почевши од 1561. године, Нобунага је константно нападао провинцију Мино (данашња префектура Гифу), а у зиму 1564. године је преселио своје седиште из Кијосу-а у Комаки, не би ли био ближи ратним операцијама. Освајањем Миноа Нобунага је стекао контролу над другом провинцијом богате агрикултуре, после Овари, и заслужио звање великог даимјоа.

До 1572. године Нобунага и коалиције склапане против њега су релативно биле у примирју. Нобунагини непријатељи су решили да прекину ову пат позицију убеђивањем моћног даимјоа са истока, Такеда Шингена, да им се придружи, што је он и прихватио. Новембра 1572. године Шинген започиње сукобе са Нобунагом. 6. јануара 1573. поразио је уједињену војску Токугаве Ијејасуа и Нобунаге у бици Микатагахара у провинцији Тотоми. Два месеца касније заузео је Ноду, тврђаву у Микави, зашавши на тај начин веома дубоко у Ијејасуовој територији. Охрабрен овим Шингеновим успесима, шогун Јошиаки, који је био осрамоћен и приморан да потпише примирје са Нобунагом, подиже војску против Нобунаге. Међутим, охрабрен изненадном смрћу Такеда Шинген-а, Нобунага почетком маја 1573. године окружује Кјото са огромном војском, и методички спаљује део по део престонице како би заштитио Јошиакија. Када је Камигјо, један од виталних делова престонице спаљен, шогун се предао. када је поново подигао побуну у мају, Нобунага га је протерао из Кјота. Муромачи шогунат наставио је да постоји све до 1588. године, када је Јошиаки абдицирао. Овај шогунат је заменила Нобунагина хегемонија.

Наредне победе над скоро свим суседним владарима за мало да буду помрачене побуном у провинцији Ечизен, почетком 1574. године, када је та провинција потпала под утицај Џодо Шин секте. Клан Такеда, предвођен Шингеновим сином Кацујоријем, тада је извршио инвазију на Ијејасуову територију. Нобунага је повратио изгубљене територије спектакуларном победом над Такеда Кацујоријем 1575. године у бици за Нагашино, у провинцији Микава, и бруталним покољем великог броја монто-а (припадника Џодо Шин секте) у Ечизену. Нобунага је сада под својом управом имао Кјото и пет провинција региона Кинки око њега, као и провинције Микава и Тотоми, поседе Токугава Ијејасуа, који је признао Нобунагину превласт над овим територијама.

Кланови[уреди]

Литература[уреди]