Ода народу српском
„Ода народу српском“[а] (итал. Ode alla nazione serba) је песничка поема италијанског песника Габријелеа Д'Анунција, написана и посвећена српском народу у време његових најтежих тренутака 1915. године.[1] Поема се одликује лепотом и вишезначношћу, док је неки пореде са Давичовом Србијом.
Настанак[уреди | уреди извор]
Надахнут српским подвизима у Првом светском рату, али и српском несрећом, Д'Анунцио је почео писање поеме у Венецији 12.[1] а завршио 16. новембра 1915. године.[2] У миланском листу Corriere della sera је 24. новембра, исте година, објављена поема у целини.
Уз поему су укључене и Белешке, које је написао Никола Томазе, такође италијански песник.
Д'Анунцио је чак начинио посебни својеручни рукопис поеме, и уз неколико штампаних издања исте, штампаних о свом трошку, послао краљу Петру I Карађорђевићу.[1]
Садржина[уреди | уреди извор]
Поема се састоји од 21 певања. У њој је опевана херојска историја српског народа, као и јунаци, историјски и митолошки, који се преплићу са њом. Поред певања о српској слави, песник непрестано подсећа српски народ шта му се догодило отаџбини, као и на опасност која јој прети. Зато позива Србе да се боре против непријатеља, истовремено указујући на његову охолост и претњу.
Српске редакције[уреди | уреди извор]
Песма је имала више редакције и превода на српски језик.
Песник Милутин Бојић је, уз помоћ једног српског војника, превео целу поему, а превод је штампан и објављен 7. априла 1916.[б] године у првом броју Српских новина[в] у Крфу.[3] Одштампани превод, у виду књижица, додељиван је српским војницима. Један од тих примерака је чуван у Народној библиотеци Србије.[1]
Иако тај превод није био потписан, Радивоје, млађи Бојићев брат, открио да је превод дело његовог брата. Додуше, за разлику од своје изворне верзије, поеми су скраћене белешке, а места, на којима су се појављивали делови упућени против немачког и аустроугарског цара, цензори су заменили белинама.
Било је више покушаја да се поема преведе, односно препева. Тако је забележен случај да су аустроугарски војници, српског порекла а заробљени у Италији, превели песму. Но тај превод није пронађен.
Драган Мраовић, новосадски песник и преводилац, први је превео поему на српски језик у целини.[4]
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Теслина писма уништили легионари“, Бранислав Кривокапић, Блиц, репортажа, 23. мај 2010.
- ^ „Ода народу српском“ на Викизворнику на италијанском језику
- ^ Српске новине, бр. од четвртка 7. априла 1916.
- ^ „Трава многих лица - Драган Мраовић“ Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2010), Биљана Остојић, Драма - часопис Удружења драмских писаца Србије, бр. 19, 2007.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Ода народу српском“, Бела Драганић, Србија - национална ревија, Pro memoria, бр. 7, 2008.
- Белешке на италијанском викизворнику (језик: италијански)