Одисеас Елитис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Одисеас Елитис

ELYTISODYSSEAS gr.jpg
Одисеас Елитис, добитник Нобелове награде за књижевност 1979.

Информације
Датум рођења 2. новембар 1911.
Место рођења Ираклион на Криту (Грчка)
Датум смрти 18. март 1996.
Место смрти Атина (Грчка)
Дела
Награде Нобелова награда за књижевност
Потпис

Одисеас Елитис (грч.Οδυσσέας Ελύτης, право име Одисеас Алепуделис, Οδυσσέας Αλεπουδέλης), један од највећих грчких песника 20. века. Рођен је 2. новембра 1911. у Ираклиону на Криту, а умро 18. марта 1996. Добитник је грчке Државне награде за поезију 1960. године за поему Достојно јест и Нобелове награде за књижевност 1979. године, „за његову поезију која, на позадини грчке традиције, сензуалном снагом и интелектуалном јасноћом описује борбу савременог човека за слободу и стваралаштво“[1].

Песничке збирке[уреди]

  • Оријентације (1939)
  • Сунце прво (1943)
  • Херојска и тужна песма о потпоручнику несталом у Албанији (1943)
  • Достојно јест (1959)
  • Шест и једно кајање за небо (1960)
  • Врховно сунце (1971)
  • Монограм (1972)
  • Сва ро ероса (1973)
  • Дрво светлости и четрнаеста лепота (1971)
  • Пасторчад (1974)
  • Књига сигнала (1977) (збирка завршних изрека из песничке збирке Марија Нефели)
  • Марија Нефели (1978)
  • Три песме с повластицом (1982)
  • Календар невидљивог априла (1984)
  • Мали морепловац (1988)
  • Елегије из Оксопетре (1991)
  • Бициклисткиња (1991)
  • Западно од туге (1995)
  • 2x7 епсилон (1996) (постхумно)
  • Изблиза (1998) (постхумно)

Збирке есеја[уреди]

  • Отворене карте (1973)
  • У белом (1992)
  • Врт са самообманама (1995)

Преводи[уреди]

  • Друго писмо (1976)
  • Сапфа (1984)
  • Откровење Јованово (1985)
  • Кринагора (1987)