Односи Србије и Јужноафричке Републике

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Јужноафричка Република
Map indicating locations of Јужноафричка Република and Србија

Јужноафричка Република
Србија

Односи Србије и Јужноафричке Републике су инострани односи Републике Србије и Јужноафричке Републике.

Билатерални односи[уреди | уреди извор]

Званични дипломатски односи су успостављени 1992. године.[1]

Године 2007. председник Јужноафричке Републике Нелсон Мандела је постао почасни грађанин Београда.[2]

Председник Србије Томислав Николић је присуствовао сахрани Нелсона Манделе 2013. године.[3]

Економски односи[уреди | уреди извор]

  • У 2020. години укупна робна размена износила је 75,6 милиона УСД. Од тога извоз из Србије 7,3 милиона, а увоз 68,2 милиона америчких долара.
  • У 2019. размењено је укупно роба у вредности од 67,1 милион америчких долара. Извоз из наше земље вредео је 9,1 милион, а увоз 58 милиона УСД.
  • У 2018. години укупна робна размена износила је 27,4 милиона УСД. Из Србије је извезено за 5,4 милиона, а увезено за 22 милиона долара. [4][5]

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

У Преторији[уреди | уреди извор]

Амбасада Републике Србије у Преторији радно покрива Мозамбик[6], Малави[7], Замбију[8], Зимбабве[9], Намибију[10], Лесото[11], Боцвану[12], Маурицијус[13] и Свазиленд.[14]

Историја односа[уреди | уреди извор]

Генерални конзулат Краљевине Југославије у Кејптауну[уреди | уреди извор]

Генерални конзулат Краљевине Југославије у Кејптауну отворен је указом од 3.6.1941. године (у Јужноафричкој Унији). Седиште Југословенског краља и владе у емиграцији било је у Лондону, до свог средишта стигли су преко Грчке, британских територија Палестине и Каира, како је средоземље због ратних сукоба било непроходно, пут је водио од Каира кроз Црвено Море, даље ка Јужној Африци.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Билатерални односи са Јужноафричком Републиком”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2015. г. Приступљено 23. 02. 2015. 
  2. ^ Титулу почасног грађанина Београда до 2014. године добило 26 особа
  3. ^ Николић на сахрани Нелсона Манделе
  4. ^ „Serbia exports to South Africa”. Trading Economics. Приступљено 1. 8. 2021. 
  5. ^ „Serbia imports from South Africa”. Tranding Economics. Приступљено 1. 8. 2021. 
  6. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Мозамбик
  7. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Малави
  8. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Замбија
  9. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Зимбабве
  10. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Намибија
  11. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Лесото
  12. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Боцвана
  13. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Маурицијус
  14. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Свазиленд
  15. ^ Лидија Опојевлић, Генерални конзулат Краљевине Југославије у Кејптауну 1941-1945. Историјска белешка Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2015)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Икона за клице

Овај чланак везан за политику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Србије_и_Јужноафричке_Републике&oldid=27530180”