Односи Србије и Македоније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Македонија
Мапа показује локације Македонија и Србија

Македонија

Србија

Односи Србије и Македоније су односи Републике Србије и Републике Македоније.

Историја Односа[уреди]

Османско царство[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Османско царство, Српска акција у Македонији, Српски конзулат у Скопљу и Српски конзулат у Битољу

Српски конзулати у Македонији отворени су као последица конзуларне конвенције Краљевине Србије и Османског царства. Конвенција је подразумевла отварање српских конзулата у центрима Косовског, Солунског и Битољског вилајета, односно у Скопљу, Солуну и Битољу.

Ситуација у Македонији у саставу Србије и Југославије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Први балкански рат, Други балкански рат, Краљевина Србија, Први светски рат, Краљевина Југославија, Вардарска бановина, Македонија у Народноослободилачкој борби и Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Подела Македоније 1913.
Освећивање монументалне Спомен – костурнице, поводом 25. годишњице од Кумановске битке, октобра 1937. на брду Зебрњак

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913-1915). Грчка или „Егејска“ Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Бугарској. Но, Бугари су сматрали да су Македонци Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Унутрашња Македонска Револуционарна ОрганизацијаВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске. У Првом светском рату (1914-1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва.

После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1941). Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. У Другом светском рату је била окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније. 1945-1991 федерална је јединица Титове Југославије.[тражи се извор од 08. 2013.]

Народна/Социјалистичка Република Македонија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Историја Републике Македоније и Социјалистичка Република Македонија

Народна Република Македонија конституисана је 2. августа 1944. године на Првом заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски. Прва влада Македоније формирана је 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а.

Независност Македоније[уреди]

До 1991, обе земље су биле републике у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Након декларације о независности Хрватске и Словеније у јуну 1991, Македонија је прогласила независност три месеца касније, у септембру 1991. Војска крње Југославије мирно напустио Македонију, дакле Македонија је једина бивша југословенска република која је добила независност без сукоба или рата. Међутим, билатерални односи нису одмах успостављена.

Успостављање билатералних односа[уреди]

Савезна Република Југославија је формирана 1992 од стране преосталих југословенских република Црне Горе и Србије . Он је успоставио дипломатске односе са Републиком Македонијом 8. априла 1996. билатерални односи су спроведени под уставним именом Македоније - Република Македонија. Србија је, дакле, једна од 131 земље у свету да призна Македонију под њеним уставним именом.

Македонија има амбасаду у главном граду Србије, Београду, а исто тако Србија има амбасаду у престоници Македоније Скопљу, као и почасни конзулат у граду Битољу.

Отворена питања[уреди]

Неканонско одвајање од Српске православне цркве 1967. године.[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Македонска православна црква, Нишки споразум (2002) и Православна охридска архиепископија

Срби у Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе.

Косово[уреди]

Република Македонија

Амбасадори[уреди]

Амбасадори Републике Македоније у Београду[уреди]

Амбасадори Србије у Скопљу[уреди]

Поређење[уреди]

Застава Републике Македоније Македонија Србија Србија
Становништво 2.058.539 9.024.734 (са КиМ)
Површина 25.713 km² 88.361 km²
Густина насељености 81/km² 96,78/km² (без КиМ)
Престоница Скопље Београд
Највећи град Скопље - 515.419 (571.040 шире подручје) Београд - 1.182.000 (1.621.396 шире подручје)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Званични језик Македонски Српски
Вероисповест 64,7% Православље, 33,3% Ислам, 0,37% остали 84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти (без КиМ)
Етничка структура 64,18% Македонци, 25,17% Албанци, 3,85% Турци, 2,66% Роми,
1,78% Срби, 0,48% Власи, 1,88% остали
82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,1,44% Роми,
1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали (без КиМ)
ГДП (по становнику) 10,800 $ (2012) 13,004 $ (2013) (без КиМ)

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викивести
Викивести имају вести везаних за: