Односи Србије и Мађарске

Односи Србије и Мађарске су успостављени 21. новембра 1882. Србија има амбасаду у Будимпешти и конзулат у Сегедину, а Мађарска има амбасаду у Београду и кознулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 151 km.

Садржај

1 Историја односа
2 Модерни односи
3 Поређење
4 Слике
5 Види још
6 Спољашње везе

Историја односа [уреди]

Контакти започињу досељавањем мађарских племена у Панонију око 10. века. У прво време, то је био период наизменичних сукоба и сарадње. Борили су се међусобно за превласт на Балкану, али и заједнички ратовале против Византије, Бугарске, Млетака и Турака. Српска принцеза Јелена Вукановић, ћерка Уроша I Вукановића, била је супругом мађарског краља Беле II, док је жена краља Драгутина била мађарска принцеза, краљица Каталина. Постојало је и још много других брачних веза на нижем нивоу племства. Продором Турака, велики број Срба бежи у Угарску и Мађари и Срби заједничким снагама ратују против турске најезде (види Јанош Хуњади). То је период српско-мађарске сарадње и суживота (види Сент Андреја). Односи између Срба и Мађара ће се покварити тек средином 19. века (види Српска револуција 1848—1849.).

У оба светска рата, Србија и Мађарска су биле на супротстављеним странама. Након Првог светског рата, Тријанонским споразумом Србија је остварила значајно територијално проширење на рачун Мађарске (види Војводина). Након сукоба у Другом светском рату, у обе земље се формира комунистички режим. Током Мађарске револуције 1956. тадашња Југославија је пружала подршку револуционарима.

Модерни односи [уреди]

Сент Андреја

Током распада Југославије, Мађарска се држала неутралном и својим понашањем није распиривала даље ширење конфликта.

Мађарска је признала независност Косова.

У Мађарској живи око 7.000 Срба, а у Србији живи око 300.000 Мађара.

Две земље повезује један од главних европских коридора - река Дунав.

Поређење [уреди]

	Мађарска	Србија
Становништво	9.905.596	7.498.001 (без КиМ)
Површина	93.028 km²	88.361 km²
Густина насељености	106,48/km²	96,78/km² (без КиМ)
Престоница	Будимпешта	Београд
Највећи град	Будимпешта - 1.702.297 (2.475.740 шире подручје)	Београд - 1.182.000 (1.630.000 шире подручје)
Облик владавине	Парламентарна република	Парламентарна република
Званични језик	Мађарски	Српски
Вероисповест	51,9% Католицизам, 18,9% Протестантизам , 3,6% остали хришћани, 25,63% остали	84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти
Етничка структура	92,3% Мађари, 1,9% Роми, 5,8% остали	82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци, 1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали
ГДП (номинални)	19,800 $ по глави становника	10,900 $ по глави становника