Односи Србије и Нигерије

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Нигерија
Map indicating locations of Нигерија and Србија

Нигерија

Србија

Односи Србије и Нигерије су инострани односи Републике Србије и Савезне Републике Нигерије.

Билатерални односи[уреди | уреди извор]

Дипломатски односи са Нигеријом су успостављени 1960. године.[1]

Економски односи:[уреди | уреди извор]

  • У 2020. години извоз Србије је био 5.820.000 УСД, а увоз 1.550.000 УСД.
  • У 2019. извоз из наше земље износио је 9,72 милиона долара, а увоз 657.000 долара.
  • У 2018. години извоз из РС вредео је 7.198.000 УСД, а увоз 547.000 УСД. [2][3]

У Нигерији су активне српске фирме Енергонигерија, Аријус и Влатаком. У нигеријском граду Лагосу 2008. године формирана је и Нигеријско-српска трговинска комора.[1]

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

У Београду[уреди | уреди извор]

  • Нигерија Харолд Аугустус Коко, амбасадор, 2012—
  • Нигерија Мохамед Б. Ахмед, амбасадор
  • Нигерија Емануел Фовора, амбасадор, 1986—
  • Нигерија Џејмс Сокоја, амбасадор
  • Нигерија Едвард Енахоро, амбасадор
  • Нигерија Соџи Вилијамс, амбасадор

У Лагосу и Абуџи[уреди | уреди извор]

Амбасада Републике Србије у Абуџи (Нигерија) радно покрива Гану.[4]

  • Југослав Вукадиновић,отправник послова,2023 -
  • Ђура Ликар, амбасадор, 2018—2023
  • Јован Марић, амбасадор,2014—2016.
  • Рифат Рондић, амбасадор,2009—2013.
  • Драган Мраовић, отправник послова, —2004. а потом и амбасадор, 2004—2009.
  • Илија Јанковић, амбасадор, 1990—1995.
  • Влатко Ћосић, амбасадор, 1986—1990.
  • Рамадан Мармулаку, амбасадор, 1982—1986.
  • Миран Мејак, амбасадор, 1979—1982.
  • Данило Билановић, амбасадор, 1975—1979.
  • Александар Божовић, амбасадор, 1970—1974.
  • Бранко Карапанџа, амбасадор, 1965—1970.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Билатерални односи са Нигеријом”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2014. г. Приступљено 22. 06. 2015. 
  2. ^ „Serbia exports to Nigeria”. Trading Economics. Приступљено 11. 8. 2021. 
  3. ^ „Serbia imports from Nigeria”. Trading Economics. Приступљено 11. 8. 2021. 
  4. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2015), Гана

Спољашње везе[уреди | уреди извор]