Односи Србије и Уједињеног Краљевства
 | |
 Уједињено Краљевство |
 Србија |
|---|---|
Односи Србије и Уједињеног Краљевства су инострани односи Републике Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
Историја односа[уреди | уреди извор]
Британска дипломатија је, као и остале европске велике силе, од 30–их година 19. века, покушавала да утиче на односе између Србије и Порте. Први британски дипломата који је посетио Србију био је писац и публициста Дејвид Уркварт, истакнути туркофил и русофоб. Дејвид Уркварт је посетио Кнежевину Србију 1832, 1834. и 1837. године и упознао се са кнезом Милошем и његовом политиком.
Британски конзули у Србији од 1837. су имали много мање утицаја него аустријски и руски конзули. У Цариграду, међутим, британски амбасадор имао је, после Кримског рата (1853 – 1856), пресудни утицај. Зато су главну дирекцију спољној политици Велике Британије према Србији давали британски амбасадори у Цариграду. У време друге владавине кнеза Милоша (1858 – 1860) и почетком владавине кнеза Михаила (1860 – 1868), до 1865. године, то је био сир Хенри Булвер.[1]
Велика источна криза[уреди | уреди извор]
На Берлинском конгресу 1878. Британија стаје на страну очувања Османског царства где год је то могуће[2]
Лондонска конференција 1912—1913.[уреди | уреди извор]
Лондонска конференција (1912—1913) је сазвана у децембру 1912. због успјеха чланица Балканског савеза у борбама против Османског царства током Првог балканског рата, а завршава се 30. маја 1913. године, кад је потписин Лондонски мир (1913).
Први светски рат[уреди | уреди извор]
Уједињено Краљевство је објавило рат Аустроугарској 12. августа 1914.
Односи Југославије и Уједињеног Краљевства[уреди | уреди извор]
Други светски рат и после[уреди | уреди извор]
У време Другог светског рата у Лондону су се налазили Краљ Петар II и Влада Краљевине Југославије у егзилу.
Проглашење ФНРЈ, 29. новембра 1945. било је дипломатским путем нотификовано свим државама. ФНРЈ је британска влада признала 22. децембра 1945.
Тито је посетио Лондон у броду Галеб 1953.
Британски престолонаследник принц Чарлс (који ће касније постати краљ Чарлс III) је посетио Југославију 1978.
Премијер Маргарет Тачер је посетила Југославију септембра 1980.
Разбијање СФРЈ и агресија на СРЈ[уреди | уреди извор]
Британска влада је најагресивније подржавала противправну НАТО агресију на СРЈ.[3]
Билатерални односи[уреди | уреди извор]
Србија и Уједињено Краљевство су успоставили званичне дипломатске односе 1837. године.[4]
Уједињено Краљевство је гласало за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.
Посете[уреди | уреди извор]
- Државни секретар за иностране послове Борис Џонсон је посетио Србију новембра 2016.
- Британски престолонаследник принц Чарлс и његова супруга војвоткиња од Корнвола су боравили у посети Србији марта 2016.
- Државни секретар за иностране послове Филип Хамонд је посетио Србију 15. јануара и 8. октобра 2015.
- Државни секретар за иностране послове Вилијам Хејг је био у радним посетама Србији августа 2010, октобра 2012. и маја 2013.
- Јула 2012, председник Р. Србије Томислав Николић је посетио Лондон приликом отварања Олимпијских игара.
- Новембра 2011, председник Р. Србије Борис Тадић је био у посети Уједињеном Краљевству.
- МСП Вук Јеремић је посетио УК септембра 2007, јуна и децембра 2009, јуна и новембра 2010, новембра 2011. те јула 2012.
Економски односи[уреди | уреди извор]
- Током 2020, остварен је извоз од 333 и увоз од 271 милиона америчких долара, укупно 603. [5] [6]
- У 2019. извезено је робе вредне 364 а увезено за 260 милиона УСД, укупно 624.
- Током 2018, остварен је извоз од 319 и увоз од 293 милиона америчких долара, 612.
Дипломатски представници[уреди | уреди извор]
У Београду[уреди | уреди извор]
Шан Маклеод, амбасадор, 2019 –- Трејси Галахер, отправник послова, 2019.
- Денис Киф, амбасадор, 2014 – 2019. [7][8]
- Дејвид МакФарлајн, отпр. послова, 2013 – 2014.
- Мајкл Девенпорт, амбасадор, 2011 – 2013.
- Бил Лонгхрст, отпр. послова, 2010 – 2011.
- Стивен Вордсворт, амбасадор, 2007 – 2010.
- Дејвид Меклрој, отпр. послова, 2006 – 2007.
- Дејвид Гован, амбасадор, 2003 – 2006.
- Сара Прајс, отпр. послова, 2003.
- Чарлс Крофорд, амбасадор, 2001 – 2003.
- Дејвид Ландсман, отпр. послова, 2000 – 2001.
- Брајан Донели, амбасадор, 1997 – 1999.
- Ајвор Робертс, отпр. послова, 1994 – 1995. а потом и амбасадор, 1995 – 1997.
- Питер Хол, амбасадор, 1989 – 1992.
- Ендру Вуд, амбасадор, 1985 – 1989.
- Кенет Скот, амбасадор, 1982 – 1985.
- Едвин Боланд, амбасадор, 1980 – 1982.
- Роберт Фарвхартсон, амбасадор, 1977 – 1980.
- Дагалд Стјуарт, амбасадор, 1971 – 1977.
- Теренс Гарви, амбасадор, 1968 – 1971.
- Данкан Вилсон, амбасадор, 1964 – 1968.
- Мајкл Кресвел, амбасадор, 1960 – 1964.
- Џон Волтер Николс, амбасадор, 1957 – 1960.
- Френк Робертс, амбасадор, 1954 – 1957.
- Ајво Малет, амбасадор, 1951 – 1954.
- Чарлс Пик, амбасадор, 1946 – 1951.
- Ралф Стивенсон, посланик, 1943 – 1946.
- Џорџ Вилијам Рендел, посланик, 1941 – 1942. а потом и амбасадор, 1942 – 1943.
- Роналд И. Кембел, посланик, 1939 – 1941.
- Роналд Х. Кембел, послник, 1935 – 1939.
- Невил Хендерсон, посланик, 1929 – 1935.
- Хауард Кенард, посланик, 1925 – 1929.
- Олбан Јанг, посланик, 1919 – 1925.
- Чарлс Луис дес Грац, посланик, 1914 – 1919.
- Ралф Пеџет, посланик, 1910 – 1913.
- Џејмс Вајтхед, посланик, 1906 – 1910.
После убиства краља Александра и краљице Драге 29. маја 1903, британска влада је одлучила да повуче Џорџа Бонама, свог посланика у Београду и прекине дипломатске односе са Србијом. Пошто је нова српска влада Николе Пашића пензионисала петорицу официра завереника, дипломатски односи су обновљени именовањем британског посланика у Београду на трогодишњицу њиховог прекида, 29. маја 1906.
- Френсис Барт Џорџ Бонхам, посланик, 1900 – 1903.
- Роналд Д.Г. Макдоналд, заменик конзула, 1892 – 1893. а потом и конзул, 1898 – 1900.
- Едмунд Даглас Фејн, посланик, 1893 – 1898.
- Фредерик Роберт Сент Џон, посланик, 1888 – 1890. а затим само генерални конзул, 1890 – 1892.
- Џорџ Виндхем, министар резидент, 1885 – 1886. а потом и посланик, 1886 – 1888.
- Сидни Локок, мин. резидент, 1881 – 1885.
- Џералд Френсис Гулд, мин. резидент, 1879 – 1881.
- Виљем Артур Вајт, агент и ген. конзул, 1875 – 1879.
- Џон Август Лонгворт, ген. конзул, 1860 – 1875. и агент, 1869 – 1875.
- Роберт Булвер Литон, ген. конзул, 1860.
- Томас де Греније де Фонбланк, ген. конзул, 1842 – 1859. (Почетком 1860. године британски конзул Фонбланк се разболео и изненада умро.)
Британија после повлачења конзула Хоџиза није имала представника у Србији све до 1842. године.
- Џорџ Лојд Хоџиз, конзул, 1837 – 1839.
У Лондону[уреди | уреди извор]
Амбасада Републике Србије у Лондону (Велика Британија) радно покрива Ирску.[9]
Александра Јоксимовић, амбасадор, 2019 –- Наташа Марић, отправник послова, 2017 – 2018.
- Огњен Прибићевић, амбасадор, 2013 – 2017.
Дејан Поповић, амбасадор, 2009 – 2013.- Драган Жупањевац, отпр. послова, 2007 – 2009.
- Ђоко Трипковић, отпр. послова, 2006. -
Драгиша Бурзан, амбасадор, 2004 – 2006.- / Владета Јанковић, амбасадор, 2001 – 2004.
- Милош Радуловић, 1996 – 1999.
- Радојко Богојевић, отпр. послова, 1993 – 1996.
/ Светозар Рикановић, 1989 – 1993.- Митко Чаловски, 1985 – 1989.
- Драги Стаменковић, 1981 – 1985.
- Живан Берисављевић, 1976 – 1981.
- Богдан Орешчанин, 1973 – 1976.
- Добривоје Видић, 1970 – 1973.
- Иво Сарајчић, 1966 – 1970.
- Александар Демајо, отпр. послова, 1965 – 1966.
- Срђа Прица, 1960 – 1965.
- Иво Вејвода, 1956 – 1960.
- Владимир Велебит, 1952 – 1956.
- Јоже Брилеј, 1950 – 1952.
- Обрад Цицмил, 1948 – 1950.
/ Љубо Леонтић, 1945 – 1948.- Владимир Рибарж, отпр. послова, 1944 – 1945.
Богољуб Јевтић, 1943 – 1944. (први у рангу амбасадора)- Владимир Милановић, отпр. послова, 1941 – 1943.
- Иван Суботић, 1939 – 1941.
- Драгомир Касидолац, 1937 – 1939.
- Славко Ј. Грујић, 1935 – 1937.
- Ђорђе Ђурић, 1931 – 1935.
- Божидар Пурић, отпр. послова, 1931.
- Ђорђе Ђурић, 1925 – 1931.
- Ђорђе Тодоровић, отправник послова, 1924 – 1925.
- Михаило Гавриловић, 1919 – 1924.
Јован М. Јовановић Пижон, 1916 – 1918.- Матеја Бошковић, 1914 – 1916.
- Славко Грујић, отпр. послова, 1908 – 1914.
- Михаило Милићевић, 1906 – 1908.
На дужности незваничног отправника послова у Лондону А. Јовичић је био до јула 1906.
- Чедомиљ Мијатовић, 1902 – 1903.
- Михаило Милићевић, 1902.
- Сима Лозанић, 1900 – 1902.
- Чедомиљ Мијатовић, 1895 – 1900.
Почетком 1889. Намесништво је донело одлуку да, из финансијских разлога, затвори Посланство и премести га у Париз. Александар Јовичић на месту отправника послова у Лондону остао је са прекидима до 1906.
- Јеврем Грујић, 1886 – 1891. (од 1889. у Паризу)
- Чедомиљ Мијатовић, 1884 – 1886.
- Филип Христић, 1883 – 1884.
Јован Мариновић посланик у Паризу, био је акредитован код „Краљице Сједињене краљевине Велике Британије и Ирске“ од 1880. до 1882.
Филип Христић је заједно са књегињом Јулијом учествовао у мисији у Великој Британији 1863. године, после бомбардовања Београда 1862. године.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- Доситеј Обрадовић је боравио у Великој Британији 1784/85. године, и том приликом је научио енглески језик.
- Српски језик се изучава на појединим универзитетима у Уједињеном Краљевству, тако га на Универзитету у Нотингему од 1981. предаје Дејвид Норис.[10]
Поређење[уреди | уреди извор]
 Уједињено Краљевство
|
 Србија
| |
|---|---|---|
| Становништво | 63.705.000 | 9.024.734 (са КиМ) |
| Површина | 243.610 km² | 88.361 km² |
| Престоница | Лондон - 8.278.251 (13.709.000 шире подручје) | Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје) |
| Облик владавине | Уставна монархија | Парламентарна република |
| Званични језик | Енглески | Српски |
Види још[уреди | уреди извор]
- Епархија британско-скандинавска
- Срби у Уједињеном Краљевству
- Франсис Макензи
- Ривалство Ђоковића и Марија
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 03. 2018. г. Приступљено 04. 08. 2016.
- ^ Надмени савезник и занемарено српство. Британско-српски односи Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2017), страница 153.
- ^ Аврамовић, Зоран (2013). Родољупци и родомрсци: Савремени српски патриотизам и национално дезинтегративна мисао и пракса. Београд: Службени Гласник. стр. 264.
- ^ „Билатерални односи са Великом Британијом”. Архивирано из оригинала 10. 01. 2015. г. Приступљено 10. 01. 2015.
- ^ „Serbia Exports to United Kingdom”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 23. 12. 2021.
- ^ „Serbia Imports from United Kingdom”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 23. 12. 2021.
- ^ Денис Киф преузео дужности амбасадора Велике Британије у Србији
- ^ Утицајни полиглота („Политика“, 27. април 2015)
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2015), Ирска
- ^ НАТО фантоми у српској прози („Политика”, 4. јануар 2017)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Амбасада Републике Србије Лондон - Велика Британија
- Амбасада Велике Британије Београд - Србија
- БРИТАНСКО–СРПСКИ ОДНОСИ 1837–1914. ГОДИНЕ
- Кнегиња Олга Југославије лансира Дубровник, Глазгов 1931.
- Краљ Петар Југославије у Британији, 1941.
- Краљ Петар Ожењен, Југословенска Амбасада Лондон 1944.
- Тито стиже у Лондон, 1953.
- Титова армија маневрише, Загреб 1953. (у присуству британска војна делегација)
- Велика Британија и Србија 1903-1914: Great Britain and Serbia 1903-1914, Аутор: Александар Растовић, 2005.
- Британске путнице против предрасуда о Србији („Политика“, 28. јул 2014)
- Србија у чељустима британске империје („Вечерње новости“, 3. мај 2015)
- Александар Растовић: Велика Британија и Србија 1903-1914
- Дејан Ристић: Очи у очи са великом краљицом, приступљено 11. септембра 2016.
| Државе |
| .svg) |
|---|---|---|
| Међународне организације |
| |
1Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске је успоставила званичне дипломатске односе са једнострано проглашеном Републиком Косово. | ||
