Односи Србије и Швајцарске

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Швајцарска
Map indicating locations of Србија and Швајцарска

Србија

 Швајцарска

Односи Србије и Швајцарске су инострани односи Републике Србије и Швајцарске Конфедерације.

Билатерални односи[уреди | уреди извор]

Србија и Швајцарска су успоставили званичне дипломатске односе 1916. године.[1]

Швајцарска је гласала за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.[2]

Посете[уреди | уреди извор]

  • Председник Републике Србије Борис Тадић био је у радној посети Швајцарској маја 2009.
  • Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић посетио је Швајцарску маја 2010.
  • Министар спољних послова Републике Србије Вук Јеремић боравио је у Швајцарској марта 2009, као и марта и јула 2012.
  • Председник Швајцарске Х. Р. Мерц посетио је Србију октобра 2009.
  • Председница и МИП Швајцарске Конфедерације М. Калми-Реј боравила је у Србији новембра 2011.
  • МИП Швајцарске Дидије Буркхалтер посетио је Србију 11. и 12. фебруара 2013.
  • Председник и МИП Д. Буркхалтер је посетио Србију у априлу 2014.
  • Председник Владе Републике Србије Александар Вучић посетио је Швајцарску 16. јуна 2015.
  • Потпредседник Ј. Н. Шнајдер-Аман посетио је Србију, 30. октобра 2015.
  • ПВ Александар Вучић био је у посети Швајцарској 20-21. јуна 2016.[1]

Економски односи[уреди | уреди извор]

  • У 2020. години укупна робна размена износила је 529,3 милиона УСД. Од тога, извоз Србије био је 183,9 милиона, а увоз 345,4 мил. долара.
  • У 2019. размењено је укупно роба вредних 493 милиона долара. Из наше земље извезено је за 166 милиона, док је увезено за 327 мил. УСД.
  • У 2018. години трговинска размена збирно је вредела 422 милиона УСД. Извоз РС износио је 162 милиона, а увоз 260 мил. долара. [3][4]

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

У Београду[уреди | уреди извор]

  • Швајцарска Урз Шмид, амбасадор, 2020—
  • Швајцарска Филип Гекс, амбасадор, 2016—2020.
  • Швајцарска Жан-Данијел Рух, амбасадор, 2012—2016[5]
  • Швајцарска Ервин Хофер, амбасадор, 2009—2012.
  • Швајцарска Вилхем Мајер, амбасадор, 2004—2008.
  • Швајцарска Гауденц Руф, амбасадор, 2000—2004.
  • Швајцарска Паул Випфли, амбасадор, 1996—2000.
  • Швајцарска Беноа Жуно, отправник послова, 1992— а касније и амбасадор, 1996.
  • Швајцарска Жан-Жак Индермеле, амбасадор, 1990—1992.
  • Швајцарска Пјер-Ив Симонин, амбасадор, 1987—1989.
  • Швајцарска Алфред Хол, амбасадор, 1982—1987.
  • Швајцарска Хансјерг Хес, амбасадор, 1974—1981.
  • Швајцарска Ханс Келер, амбасадор, 1967—1974.
  • Швајцарска Гвидо Лепори, амбасадор, 1964—1966.
  • Швајцарска Антон Ганц, амбасадор, 1959—1964.
  • Швајцарска Жан Вагнијер, посланик и амбасадор, 1953—1959.
  • Швајцарска Роберт Коли, посланик, 1949—1953.
  • Швајцарска Едуард Целвегер, посланик, 1945—1949.
  • Швајцарска Паул Стајнер, посланик, 1940—1941.
  • Швајцарска Х. Фегели, конзул и први швајцарски дипломата у Србији, 1908.

У Берну[уреди | уреди извор]

Амбасада Републике Србије у Берну (Швајцарска) радно покрива Лихтенштајн.[6]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У холу зграде Црвеног крста у Женеви постављена је табла са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија 1885.”[8]

Петар I Карађорђевић настанио се са породицом у Женеви 1894. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Билатерални односи са Швајцарском”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2015. г. Приступљено 11. 02. 2015. 
  2. ^ Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu — B92.net
  3. ^ „Serbia Exports to Switzerland”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 1. 1. 2022. 
  4. ^ „Serbia Imports from Switzerland”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 1. 1. 2022. 
  5. ^ Чуо сам, Срби! („Политика”, 3. август 2016)
  6. ^ „Државе покривене на нерезиденцијалној основи”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2015. г. Приступљено 18. 02. 2015. 
  7. ^ „БАЛКАНСКИ И ПОДУНАВСКИ КОНЦЕПТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ (1925-1938)” (PDF). Срђан Б. Мићић. 20. 11. 2017. Приступљено 9. 5. 2021. 
  8. ^ „Случај незапамаћен у историји ратовања”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 11. 02. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]