Озон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили кантон у Француској, погледајте чланак Кантон Озон.
Озон
IUPAC име
Идентификација
CAS регистарски број 10028-15-6
MeSH Ozone
Својства
Молекулска формула O3
Моларна маса 47.998 g·mol−1
Агрегатно стање плавичаст гас
Густина 2.144 g·L−1 (0 °C), гас
Тачка топљења

80.7 K, −192.5 °C

Тачка кључања

161.3 K, −111.9 °C

Растворљивост у води 0.105 g·100mL−1 (0 °C)
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 +142.3 kJ·mol−1
Стандардна моларна ентропија So298 237.7 J·K−1.mol−1
Опасност
ЕУ-класификација није на листи



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Озон (O3) је троатомски молекул који се састоји од три атома кисеоника. Озон је алотропска модификација кисеоника која је много нестабилнија од уобичајеног двоатомског облика, O2. На стандардним условима озон је плавичасти гас који на температури испод -112 °C прелази у тамно плаву течност која даље испод -193 °C прелази у тамно плави 'лед'. Озон је снажан оксидациони агенс што је у вези са његовом нестабилношћу при чему прелази у обичан двоатомски кисеоник:

2 O3 → 3 O2.

Ова реакција се убрзава са порастом температуре и падом притиска.

O3 је општеприсутан у Земљиној атмосфери: у слојевима при земљи је један од опасних загађивача са штетним утицајем на плућа; озон у горњим слојевима атмосфере спречава продор штетних ултраљубичастих зрака до површине Земље. Такође може да настане из O2 електричним пражњењем у атмосфери или под утицајем високоенергијског електромагнетног зрачења. Бројни елетрични уређаји могу да генеришу озон, посебно они који користе високи напон попут ласерских штампача, машина за фотокопирање или лучно заваривање. Сви електрични мотори који користе четкице стварају извесну количину озона мање више пропорционалну величини и снази мотора.

Историја[уреди]

Озон је пронашао 1840. године немачки хемичар Кристијан Фридрих Шенбајн који му је наденуо име по грчкој речи за мирис, οζω, озеин, због карактеристичног мириса.[1]

Хемија[уреди]

Озон оксидује све метале до највишег оксидационог стања, изузев злата, платине и иридијума:

2 Cu2+ + 2 H+ + O3 → 2 Cu3+ + H2O + O2

Озон преводи оксиде у пероксиде:

SO2 + O3 → SO3 + O2

Такође оксидује оксиде до оксида са највећим оксидационим бројем:

NO + O3 → NO2 + O2

Горња реакција је праћена хемилуминисценцијом. Оксид NO2 може даље да буде оксидован:

NO2 + O3 → NO3 + O2

Новонастали NO3 може да реагује са NO2 и да награди N2O5:

NO2 + NO3 → N2O5

Озон реагује са угљеником образујући угљендиоксид, чак и на собној температури:

C + 2 O3 → CO2 + 2 O2

Озон не реагује са амонијачним солима, али реагује са амонијаком градећи амонијум нитрат:

2 NH3 + 4 O3 → NH4NO3 + 4 O2 + H2O

Озон са сулфидима гради сулфате:

PbS + 4 O3 → PbSO4 + 4 O2


Референце[уреди]

  1. ^ „Today in Science History“ Приступљено 10. 05. 2006.. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :