Округ (Сједињене Државе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мапа Сједињених Држава која приказује државе подељене у округе, парохије (Луизијана) или општине и пописне области (Аљаска).

У Сједињеним Државама, округ (енгл. county) је јединица територијалне поделе државе (или савезне територије), којој је обично додељен одређени степен локалне самоуправе. Израз „округ“ се користи у 48 од 50 држава; Луизијана је подељена у парохије а Аљаска је подељена на општине.[1] Влада Сједињених Држава парохије и општине, као и неке независне градове, који нису делови округа посматра као „еквиваленте округа“. Постоји 3.033 организована округа или еквивалента округа у Сједињеним Државама, по подацима из 2007.[2]

Овлашћења округа проистичу из државних закона и у великој мери се разликују.[3] У неким државама, укључујући Конектикат и Роуд Ајланд,[4][5] окрузи представљају географске ентитете, али немају управна овлашћења. На другој крајности, окрузи Мериленда и еквивалент округа Град Балтимор управљају готово свим службама укључујући јавно образовање, мада држава задржава активна надзорна овлашћења над многим од ових услуга.[6]

Просечан број округа по држави је 62. Држава са највише округа је Тексас, са 254, а најмање округа има Делавер, само три. По Попису из 2000. године, просечан број становника округа је око 100.000. Најнасељенији је округ Лос Анђелес у Калифорнији, са процењених 9.880.000 становника (пописна процена из 2009), што га чини насељенијим од свих америчких савезних држава изузев осам најнасељенијих. Округ са најмање становника је Округ Ловинг, Тексас, са 82 становника по попису из 2010.

Имена округа[уреди]

Окрузи Сједињених Држава су најчешће добили имена по људима, географским особинама, местима у другим савезним државама или страним земљама, домородачким племенима или животињама. Постоји доста округа чија имена су француског или шпанског порекла.[7]

Окрузи су најчешће добили имена по људима, често државницима или раним досељеницима, по којима је име добило 2.100 од 3.140 округа. Најчешће име округа, које се понавља 31 пут је Округ Вашингтон, по првом председнику Сједињених Држава, Џорџу Вашингтону. Следи Округ Џеферсон по Томасу Џеферсону, који се јавља 27 пута. Најскорији председник САД по коме је назван округ је Ворен Г. Хардинг, што осликава успоравање настајања нових округа од кад су Нови Мексико и Аризона постали државе 1912. године. Најчешћа имена округа која не потичу од председника су Френклин (25), Клеј (18), и Монтгомери (18).

Након људи, најчешћи извор за имена округа су географске особине и локације, а неки окрузи су добили имена и по окрузима у другим савезним државама, или по местима у страним државама као што је Уједињено Краљевство. Најчешће географско име округа је Лејк (језеро). Неки окрузи су добили имена по домородачким племенима или животињама, а доста имена има француско или шпанско порекло,[7] као што је Округ Маркет по француском мисионару оцу Жаку Маркету.

Број еквивалената округа по држави[уреди]

У просеку постоји 62,8 округа по држави, а и медијана износи 62 округа по држави (уљкучујући Дистрикт Колумбију), где Њујорк са 62 округа представља медијану за Сједињене Државе (50% савезних држава има више од 62 и 50% њих има мање од 62 округа). Држава са најмање округа је Делавер (3), мада је Делавер јединствен међу савезним државама по томе што је сваки округ подељен у јединице које се зову „стотинама“ (енгл. hundreds). Држава са највише округа је Тексас, који има 254 округа.[8]

Савезне државе на југу и средњем западу САД начелно имају више округа него савезне државе на западу или североистоку, јер многе североисточне државе немају довољно велику територију да би биле подељене на велики број округа, а многе западне државе нису биле довољно густо насељене у доба када су окрузи настајали.

Број округа Савезна држава Приближан просечан број становника по округу
254 Тексас 98.000
159 Џорџија 62.000
134 Вирџинија (95 округа и 39 градова),[9] 59.000
120 Кентаки 36.000
115 Мисури (114 округа и један град) 52.000
105 Канзас 27.000
102 Илиноис 126.000
100 Северна Каролина 94.000
99 Ајова 31.000
95 Тенеси 66.000
93 Небраска 19.000
92 Индијана 70.000
88 Охајо 131.000
87 Минесота 52.000
83 Мичиген 120.000
82 Мисисипи 36.000
77 Оклахома 48.000
75 Арканзас 39.000
72 Висконсин 79.000
67 Пенсилванија 188.000
67 Флорида 277.000
67 Алабама 70.000
66 Јужна Дакота 12.000
64 Луизијана (парохије) 70.000
64 Колорадо 79.000
62 Њујорк 315.000
58 Калифорнија 637.000
56 Монтана 17.000
55 Западна Вирџинија 33.000
53 Северна Дакота 12.000
46 Јужна Каролина 99.000
44 Ајдахо 35.000
39 Вашингтон 171.000
36 Орегон 98.000
33 Нови Мексико 61.000
29 Јута 96.000
24 Мериленд (23 округа и један град) 237.000
23 Вајоминг 24.000
21 Њу Џерзи 415.000
18 Аљаска (општине) 34.000
17 Невада (16 округа и један град) 155.000
16 Мејн 82.000
15 Аризона 440.000
14 Вермонт 44.000
14 Масачусетс 471.000
10 Њу Хемпшир 132.000
8 Конектикат 440.000
5 Роуд Ајланд 211.000
5 Хаваји 259.000
3 Делавер 295.000
1 Дистрикт Колумбија 600.000

Извор:[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „An Overview of County Government“. National Association of Counties Приступљено 22. 2. 2011.. 
  2. ^ „Local Governments and Public School Systems by Type and State: 2007“ Приступљено 27. 2. 2012.. 
  3. ^ Osborne M. Reynolds, Jr., Handbook of Local Government Law, 2nd ed. (St. Paul, MN: West Group, 2001), 26.
  4. ^ „Connecticut State Register and Manual, Section VI: Counties“. Connecticut Secretary of the State Приступљено 23. 1. 2010.. „THERE ARE NO COUNTY SEATS IN CONNECTICUT. County government was abolished effective October 1, 1960; counties continue only as geographical subdivisions.“ 
  5. ^ „Facts & History“ Приступљено 23. 1. 2010.. „Rhode Island has no county government. It is divided into 39 municipalities each having its own form of local government.“ 
  6. ^ „Direct links to all 24 Maryland Local Education Agencies' web sites“ Приступљено 22. 1. 2011.. 
  7. ^ а б Kane, Joseph Nathan; Charles Curry Aiken (2004). The American Counties: Origins of County Names, Dates of Creation, and Population Data, 1950-2000. The Scarecrow Press, Inc. стр. vii-xii. ISBN 978-0810850361. 
  8. ^ „How Many Counties are in Your State?“. Click and Learn Приступљено 26. 8. 2009.. 
  9. ^ Counties: Geography of Virginia, Приступљено 17. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :