Управни окрузи Србије
Из Википедије, слободне енциклопедије
Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи[1] је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.
Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним центрима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.[2]
Садржај |
[уреди] Управни окрузи у Србији
Управни округ је подручни центар државне управе који обухвата окружне подручне јединице. У управном округу орган државне праве, по сопственој одлуци, може да врши послове државне управе као што су: решавање у управним стварима у првом степену или о жалби, вршење надзора над радом имаоца јавних овлашћења и вршење инспекцијског надзора. У Републици Србији постоји 29 управних округа, а територија сваког од управних округа обухвата одређени број општина и градова.
Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину града Београда, градоначелника града Београда, Градско веће града Београда и Градску управу града Београда. Територија Град Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела града Београда на градске општине утврђује се статутом града Београда.
- Севернобачки управни округ
- Средњобанатски управни округ
- Севернобанатски управни округ
- Јужнобанатски управни округ
- Западнобачки управни округ
- Јужнобачки управни округ
- Сремски управни округ
- Мачвански управни округ
- Колубарски управни округ
- Подунавски управни округ
- Браничевски управни округ
- Шумадијски управни округ
- Поморавски управни округ
- Борски управни округ
- Зајечарски управни округ
- Златиборски управни округ
- Моравички управни округ
- Рашки управни округ
- Расински управни округ
- Нишавски управни округ
- Топлички управни округ
- Пиротски управни округ
- Јабланички управни округ
- Пчињски управни округ
- Косовски управни округ
- Пећки управни округ
- Призренски управни округ
- Косовскомитровачки управни округ
- Косовскопоморавски управни округ
Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999., у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.
[уреди] Управни окрузи и територијална организација
Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године[3]. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине општине, градови и град Београд (тј. локалне самоуправе) и аутономне покрајине - као облици територијалне аутономије. Управни окрузи нису облик територијалне организације.
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- ^ Закон о државној управи, Службени гласник 79-05, 16. септембар 2005.
- ^ http://webrzs.stat.gov.rs/axd/teritorija.htm
- ^ Закон о територијалној организацији Републике Србије, Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.
 |
Централна Србија |
|
| Портал Србија | Погледајте такође Градови Србије, Општине Србије и Региони Србије | Категорија округа |
