Оксидо-редукција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Оксидо-редукционе реакције.   (Разговор)

Оксидација је првобитно означавала реакцију сједињавања хемијског елемента са кисеоником при чеми настају оксиди. Онда је појам проширен на сваку реакцију сједињавања са кисеоником (рецимо оксидацијом алкохола настаје алдехид а даљом оксидацијом алдехида киселина), што се изражава оксидационим бројем. Најшире схваћена оксидација представља губитак електрона. Рецимо, анодна оксидација је процес у којем се молекул (или јон) оксидује тако што (уместо кисеонику) преда електрон аноди.

Редукција је супротан процес оксидацији и, најшире схваћена, представља процес примања електрона. На пример у катодној редукцији катјон примањем једног или више електрона редукује се до чистог метала. Јано је да је питање да ли је неки процес оксидација или редукција ствар становишта (да би се нешто оксидовало нешто треба и да се редукује) па се такве реакције називају оксидо-редукционе и цео процес оксидо-редукција. Дакле, у оксидо-редукцији оксиданс оксидује али се при томе сам редукује.

У пракси неку реакцију називамо оксидацијоном (посебно у органској хемији), када се структура главног реактанта и главног продукта разликују само у томе, да је једна мала група или појединачни атом услед те реакције повећао свој оксидациони број, на рачун редукције, обично неорганског, простог једињења које се у овом случају назива оксидационо средство..

На пример:

2 CH₃CH₂OH + O₂ --> 2 CH₃COOH

(C прелази из +1 у +3, а кисеоник из 0 do -2), дакле, С се оксидовао а О редуковао...

Јака оксидациона средства су она која имају изразити афинитет према електрону:

• Пероксиди
• Супероксиди
• киселине (нпр. азотна киселина)
• озон,
• гасовити флуор, хлор, бром и јод