Олга Јовичић

Из Википедија

Олга Јовичић Рита (1920-1942), политички комесар I чете IV (краљевачког) батаљона I пролетерске НОУ бригаде и народни херој Југославије.

Рођена је 1920. године у Краљеву. Основну школу и гимназију завршила је у Краљеву, а затим је 1939. године прешла на студије у Београд. На факултету је брзо избила у прве редове напредних студената. У чланство КПЈ примљена је 1940. године.

Окупаторска полиција је хапси после напада Немачке на Совјетски Савез, јуна 1941. године. Упркос злостављању Олга се у затвору добро држала. Августа 1941. побегла је из затвора са једном другарицом и другом. Тада је ступила у Краљевачки НОП одред "Јован Курсула". Олга и њена другарица биле су прве партизанке у Краљевачком одреду. У Одреду постаје руководилац за агитацију и пропаганду, одлази у села, држи говоре и састанке.

За време Прве непријатељске офанзиве повлачи се са главнином партизанских јединица у Санџак. При формирању Прве пролетерске НОУ бригаде, у Рудом, 21. децембра 1941. године, на захтев свих бораца Краљевачког одреда, именована је за политичког комесара I чете IV (краљевачког) батаљона. Олга је била прва жена политички комесар у НОВЈ.

Олга је храбро издржала све борбе које је водио IV (краљевачки) батаљон Прве пролетерске бригаде. Боље него остали борци она издржава напоре Игманског марша, борби на Јахорини, у II и III непријатељској офанзиви, у походу на Босанску крајину и у покрету ка сливу Неретве. Олга је оправдала поверење које се јој дали борци Краљевачког батаљона избором за комесара чете.

Када је непријатељ опколио партизанске јединице на Романији, у зиму 1942. године, и настојао да их уништи, I чета IV батаљона добила је задатак да затвори правац од Рогатице. Олга је била болесана, са високом температуром, командир чете и борци једва су је наговорили да остане у амбуланти. После неколико километара Олга је стигла чету, није могла да остане у амбуланти док њена чета иде на тако важан и одговоран задатак. Те ноћи заједно са четом пробијала се кроз снежне наносе на Романији, ка Јахорини, и учествовала у свим борбама.

Јула 1942. године, у време борби за Прозор, дуго је убеђивала муслиманске жене у селу Дуге, где је био смештен IV (краљевачки) батаљон, да помогну и прихвате борце. Када се враћала на положај своје чете, из неутврђеног правца је испаљен на њу митраљески рафал. Пала је тешко рањена. Другови су је однели у село Дуге где је ускоро подлегла ранама.

За народног хероја проглашена је 20. децембра 1951. године.

[уреди] Литература

Народни хероји Југославије, "Младост" Београд, 1975. година