Олга Нагорна

С Википедије, слободне енциклопедије
Олга Нагорна
Лични подаци
Пуно имеОлга Викторовна Нагорна
Датум рођења(1970-08-01)1. август 1970.(53 год.)
Место рођењаОренбург, СССР

Олга Викторовна Нагорна (рус. Ольга Викторовна Нагорная) руска је сликарка позната по сликама инспирисаним мотивима словенске религије, историје и културе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Олга Нагорна је рођена 1. августа 1970. године у Оренбургу у Русији.

После завршетка средње уметничке школе у Оренбургу (рус. Оренбургское областное художественное училище) 1989. године, ради као дизајнер у оренбуршком одељењу ХудФонда РСФСР.

Током 1990—1991. ради на хиподрому у Оренбургу као послужилац коња при коњичком воду ОБППС милиције.

Од 1991. године ради као уметник у штампарији издавачке куће „Јужни Урал“ (рус. Южный Урал).

Године 1997. постаје члан Стваралачког савеза уметника Русије (рус. Творческий союз художников России) при међународној федерацији уметника.

Члан је оренбуршког регионалног одељења сверуске државне организације „Креативни савез сликара и графичара Русије“ (рус. Творческий Союз художников и графиков России).

Изложбе:

Од 1989. до 2007. учествује у колективним и омладинским изложбама у Русији и у иностранству од чега је 12 изложби било самостално. Њене слике се налазе у приватним колекцијама широм света.

Од 1999. је члан војно-историјског клуба „Балмунг“ (рус. Бальмунг); бави се реконструкцијом руске средњовековне ношње и историје. Бави се уметничком фотографијом и снимањем документарних филмова. Од 1986. године се бави коњичким спортом на локалном хиподрому, на ком почиње да ради са коњима 1990. године. Живи и ради у Оренбургу.[1]

Стил[уреди | уреди извор]

Живописан, реалистичан стил и пратећи колорит представљају наставак стила руске реалистичне школе сликања. Мотиви су митолошки, фантастични - везани за животна интересовања уметнице.[2]

Радови[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Оригинални назив слике је рус. Колдунья, што на руском језику значи волшебница, вештица, чаробница, али се може односити и на митолошка бића.

Извори[уреди | уреди извор]