Оливер Дулић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Оливер Дулић (рођен 21. јануара 1975. у Београду) је српски политичар, хирург и некадашњи ватерполиста буњевачко-хрватског порекла[1]. Као народни посланик Демократске странке био је председник Народне скупштине Републике Србије од 23. маја 2007 до 25. јуна 2008. године. Био је један од вођа студентских протеста 1996. године. Одрастао је и живи у Суботици у којој је запослен на одељењу Ортопедске хирургије и трауматологије суботичке болнице, а власник је и фирме за промет рачунарима, рачунарском опремом и софтвером „ДГ компјутерс“.
Садржај |
[уреди] Породица
Оливер је рођен као трећи (од четворице) синова Ивана и Наде Дулић из Суботице. Ожењен је Андреом са којом нема деце.
[уреди] Образовање, научни и спортски рад
Основну школу је завршио у Суботици, а Медицински факултет универзитета у Београду је уписао 1993. године. Студије је окончао 1999. године са просечном оценом 8.77, после чега је уписао постдипломске студије из ортопедске хирургије, а тренутно специјализира ортопедску хирургију и трауматологију. Као аутор или коаутор је објавио осам радова из разних области хирургије који су објављивани на студентским конгресима у Берлину, Каиру и Мајамију и три рада која су објављена на домаћим студентским конгресима.
Поред Медицинског факултета универзитета у Београду завршио је и стручну школу при универзитету у Ослу на тему „Интернационални здравствени системи“, а у Суботици је завршио основну музичку школу за тамбуру, клавир и гитару. Од 2006. године студира мастер студије на тему „Европске интеграције и управа“ факултета за економију, финансије и администрацију који се налази у склопу универзитета Сингидунум из Београда. Течно говори енглески језик, а служи се и немачким, норвешким и мађарским језиком.
Дулић се петнаест година бавио ватерполом као професионални играч у клубовима у државном рангу такмичења.
[уреди] Политичка каријера
Оливер Дулић улази у политички живот 1996. године са Чедомиром Јовановићем као један од вођа студентских протеста. Учествовао је у оснивању Студенстке иницијативе (из које је касније настао студентски покрет „Отпор“) и Балканског форума, а два пута је биран у састав студентског парламента Универзитета у Београду.
Демократској странци приступа 1997. године, а 1999. године је постао потпредседник општинског одбора ДС за Суботицу. Наредне године је постао потпредседник покрајинског одбора ДС за Војводину и на том положају је остао до фебруара 2006. године када је на конгресу странке изабран за члана председништва и одбора за здравство и спољну политику.
Биран је за посланика народне скупштине републике Србије у четири сазива на изборима:
Био је кандидат ДС за председника општине Суботица, али га је победио тесним резултатом представник савеза војвођанских Мађара Геза Кучера.
од 8. јула 2008. године
Председник
Мирко Цветковић
Заменик премијера
Ивица Дачић
Потпредседници
Млађан Динкић • Божидар Ђелић • Јован Кркобабић
Министри
Горан Богдановић • Небојша Брадић • Ивица Дачић • Млађан Динкић • Саша Драгин • Диана Драгутиновић • Оливер Дулић • Божидар Ђелић • Вук Јеремић • Верица Калановић • Расим Љајић • Снежана Маловић • Милан Марковић • Јасна Матић • Слободан Милосављевић • Томица Милосављевић • Милутин Мркоњић • Жарко Обрадовић • Снежана Самарџић-Марковић • Срђан Срећковић • Сулејман Угљанин • Светозар Чиплић • Богољуб Шијаковић • Петар Шкундрић • Драган Шутановац
