Оливер Дулић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оливер Дулић

Оливер Дулић
Оливер Дулић

Биографија
Датум рођења 21. јануар 1975. (1975-01-21) (39 год.)
Место рођења Београд (СФРЈ)
Држављанство Застава Србије Србија
Застава Хрватске Хрватска[1]
Мандат(и)
11. председник Народне скупштине Републике Србије
13. мај 2007 — 25. јун 2008.
Претходник Томислав Николић
Наследник Славица Ђукић Дејановић

Standard of the President of the National Assembly of Serbia.svg
Стандарта председника Народне Скупштине Републике Србије

Оливер Дулић (Београд, 21. јануар 1975.) је српски политичар, хирург и некадашњи ватерполиста српско-буњевачког порекла.[2] Крштен је у српској православној цркви по својој вољи. Слави славу света Петка[3]

Као народни посланик Демократске странке био је председник Народне скупштине Републике Србије од 23. маја 2007. до 25. јуна 2008. године. Био је један од вођа студентских протеста 1996. године. Одрастао је и живи у Суботици у којој је запослен на одељењу Ортопедске хирургије и трауматологије суботичке болнице, а власник је и фирме за промет рачунарима, рачунарском опремом и софтвером, ДГ компјутерс.

Породица[уреди]

Оливер је рођен као трећи (од четворице) синова Ивана и Наде Дулић из Суботице. Ожењен је Андреом са којом има једну ћерку. Његов брат је Модест Дулић.

Образовање, научни и спортски рад[уреди]

Основну школу је завршио у Суботици, а Медицински факултет Универзитета у Београду је уписао 1993. године. Студије је окончао 1999. године са просечном оценом 8.77, после чега је уписао постдипломске студије из ортопедске хирургије, а тренутно специјализује ортопедску хирургију и трауматологију. Као аутор или коаутор је објавио осам радова из разних области хирургије који су објављивани на студентским конгресима у Берлину, Каиру и Мајамију и три рада која су објављена на домаћим студентским конгресима.

Поред Медицинског факултета универзитета у Београду завршио је и стручну школу при универзитету у Ослу на тему „Интернационални здравствени системи“, а у Суботици је завршио основну музичку школу за тамбуру, клавир и гитару. Од 2006. године студира мастер студије на тему „Европске интеграције и управа“ факултета за економију, финансије и администрацију који се налази у склопу универзитета Сингидунум из Београда. Течно говори енглески језик, а служи се и немачким, норвешким и мађарским језиком.

Дулић се петнаест година бавио ватерполом као професионални играч у клубовима у државном рангу такмичења.

Политичка каријера[уреди]

Оливер Дулић улази у политички живот 1996. године са Чедомиром Јовановићем као један од вођа студентских протеста. Учествовао је у оснивању Студенстке иницијативе (из које је касније настао студентски покрет „Отпор“) и Балканског форума, а два пута је биран у састав студентског парламента Универзитета у Београду.

Демократској странци приступа 1997. године, а 1999. године је постао потпредседник општинског одбора ДС за Суботицу. Наредне године је постао потпредседник покрајинског одбора ДС за Војводину и на том положају је остао до фебруара 2006. године када је на конгресу странке изабран за члана председништва и одбора за здравство и спољну политику.

Биран је за посланика Народне скупштине Републике Србије у четири сазива на изборима:

Био је кандидат ДС за председника општине Суботица, али га је победио тесним резултатом представник Савеза војвођанских Мађара Геза Кучера.

23. маја 2007. године изабран је за председника Скупштине Србије и на том положају био је до 25. јуна 2008. године.

7. јула 2008. изабран је за министра за животну средину и просторно планирање у Влади Републике Србије.

Афера око злоупотребе службеног положаја у корист фирме Нуба инвест[уреди]

Управа криминалистичке полиције и Тужилаштво за организовани криминал су у марту 2012. године покренули предистражни поступак поводом издавања дозвола за постављање оптичких каблова уз магистралне и регионалне путеве у Србији за 2009. и 2010. годину.[4]. Тужилац Миљко Радисављевић је у октобру 2012. године изјавио да постоји основана сумња да је приликом издавања дозвола фирми Нуба инвест, прекршен Закон о планирању и изградњи и да су тада три особе, међу којима и бивши министар Оливер Дулић злоупотребили службени положај[4].Савет за борбу против корупције је у новембру 2010. године поднео извештај у коме стоји да је приликом издавања дозвола фирми Нуба инвест дошло до кршења законске процедуре, као и да су Нуба и њени власници били у повлашћеном положају.[5]. Фирма Нуба инвест је у време добијања дозвола постојала тек неколико месеци, имала је само једног запосленог и оснивачки капитал вредан 3.000 евра.[5].

Поводом извештаја Дулић је демнатовао рекавши да „ни на који начин није повезан са том фирмом“ и да „је све у складу са законом[6]

Децембра 2012. године, Ванпретресно Веће Специјалног Суда у Београду је одбацило Оптужницу против Дулића.

Апелациони суд у Беоргаду је јуна 2013. укинуо потврђену оптужницу Специјалног тужилаштва.[7]

Референце[уреди]

  1. ^ Blic Online | Tužilaštvo oduzelo Duliću tri pasoša - dva srpska i jedan hrvatski, Приступљено 5. 4. 2013.
  2. ^ Press Online, 27. мај 2007., Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Press Online :: Dobio ime po Dragojeviću!, Приступљено 5. 4. 2013.
  4. ^ а б „Случај Дулић, опасне кабловске везе“ (приступљено 7. октобра 2012.)
  5. ^ а б САВЕТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ: ИЗВЕШТАЈ О ПОСТУПКУ ИЗДАВАЊА ДОЗВОЛА ПРЕДУЗЕЋУ НУБА ИНВЕСТ Д. О. О. БЕОГРАД ЗА ИЗГРАДЊУ ОПТИЧКОГ КАБЛА ДУЖ МАГИСТРАЛНИХ И РЕГИОНАЛНИХ ПУТЕВА; извештај на интернету (приступљено 7. октобра 2012.), Приступљено 17. 4. 2013.
  6. ^ Šta je sve Dulić govorio o "Nubi", Приступљено 17. 4. 2013.
  7. ^ Укинута оптужница против Дулића („Политика“, 28. јун 2013)

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :