Олимпијска заклетва
Олимпијска заклетва је заклетва коју полажу по један спортиста у име свих такмичара и један судија у име свих судија на церемонији отварања Олимпијских игара. Заклетва спортиста је први пут уведена на Олимпијским играма у Антверпену 1920, и од тада је стандардно у програму, а заклетва судија је на Зимским олимпијским играма у Сапору 1972. Заклетву изговарају један одабрани спортиста и један судија из реда домаћина Игара.
Олимпијска заклетва спортиста гласи: У име свих такмичара, обећавам да ћемо учествовати у овим Олимпијским играма, поштујући и спроводећи правила која владају њима, дајући себе спорту без допинга и дроге, у истинском спортском духу, за славу спорта и част наших екипа.
Олимпијска заклетва судија гласи: У име судијске организације и свих судија, обећавам да ћемо обављати своје задатке на овим Олимпијским играма потпуно непристрсано, поштујући и проводећи правила Такмичења, у истинском спортском духу.
Оригинални текст заклетве промењен је 1964. године. Спорт је стављен у први план, речи заклињем се, замењена је са обећавам, а на крају заклетве уместо речи „земља“ употребљен је термин „екипа“.
„На тај начин МОК је желео да скрене пажњу спортистима и, можда још више, светским државницима и владарима да олимпијска позорница не би требало да се користи као полигон за исправљање „историјских неправди“ или идеолошки рат. То, ипак, није донело било какву промену, а хладноратовску тенденцију да се олимпијски тријумфи искористе за промоцију сопственог система, заменила је жеља новостворених држава да свој идентитет потврде на олимпијској сцени.“
Део који говори о допингу је додат на Играма у Сиднеју 2000.
Списак полагача заклетве [уреди]
У табели је дат списак спортиста, судија (од 1972.) и тренера (од 2012.) који су у име колега изговарали заклетву.
Извори [уреди]
- ^ Олимпијски вековник, 100 година Олимпијског комитета Србије, Српски гласник, Београд 2010. том 1 стр. 62 COBISS.SR—ID 179453452.
