Олимпијски комитет Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 16.01.2012. и налази се у категорији Спорт.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Олимпијски комитет Србије (ОКС) је национални олимпијски комитет Србије који организује спортисте за такмичење на Олипијским играма и осталим мањим спортским догађајима.

Историја[уреди]

Споменик Светомиру Ђукићу, оснивачу Олимпијског комитета Србије, у Ваљеву.

Олимпијски комитет Србије је основан 23. фебруара 1910. године под именом Српски олимпијски Клуб на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао Светомир Ђукић. Основан је у Београду на четвртом спрату хотела Москва. 1911. године је променио име у Централни олимпијски клуб па је 17. јула 1912. добио име Олимпијски комитет Србије. На конгресу у Стокхолму, који је трајао од 4. до 17. јула 1912, примљен је у Међународни олимпијски комитет, а и Светомир Ђукић је постао члан МОК-а. Први пут на играма спортисти из Србије појавили су се на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године. Први олимпијци су били Душан Милошевић, трећи у квалификационој групи на 100 м (11,6) и маратонац Драгутин Томашевић, који је заузео 37. место.

Стварањем нове државе, 1919. године настаје и Југословенски олимпијски одбор са седиштем у Загребу. Југославија дебитује на првим Зимским олимпијским играма 1924. године са четворицом представника у скијашком трчању. Најбољи пласман остварио је Зденко Швигељ 32. местом на 50 км. Назив организације се мења у Југословенски олимпијски комитет, а 1927. се седиште враћа у Београд.

ЈОК је био организатор Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандитат за организацију летњих игара 1992. и 1996.

Од 1994. године се награђују најуспешнији спортисти и спортистикиње у појединачним спортовима, а од наредне године се проглашавају и најбоље екипе.

Како и држава мења име у Србија и Црна Гора, тако настаје и Олимпијски комитет Србије и Црне Горе. Након референдума о независности Црне Горе 2006., поново настаје Олимпијски комитет Србије, који наставља традицију претходних, а самостална Србија поново учествовује, након 96 година, на Олимпијским играма у Пекингу 2008.

Председници[уреди]

Грб Олимпијског комитета Србије
Име и презиме Период
Никодије Стевановић 1910 – 1919
Фрањо Бучар 1919 – 1927
Душан Стефановић 1927 – 1931
Стефан Хаџи 1931 – 1941
Станко Блоудек 1948 – 1950
Душан Кораћ 1950 – 1951
Густав Влахов 1951 – 1952
Борис Бакрач 1952 – 1960
Милијан Неоричић 1960 – 1964
Зоран Полич 1964 – 1973
Гојко Секуловски 1973 – 1977
Ђорђе Пеклић 1977 – 1981
Слободан Филиповић 1981 – 1982
Азем Власи 1982 – 1983
Здравко Мутин 1983 – 1986
Иван Мецановић 1986 – 1989
Александар Бакочевић 1989 – 1996
Драган Кићановић 1996 – 2005
Филип Цептер 2005
Иван Ћурковић 2005 – 2009
Владе Дивац 2009 –

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]