Олимпијски комитет Србије
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
Олимпијски комитет Србије (ОКС) је национални олимпијски комитет Србије који организује спортисте за такмичење на Олипијским играма и осталим мањим спортским догађајима.
Садржај |
Историја [уреди]
Олимпијски комитет Србије je основан 23. фебруара 1910. године под именом Српски олимписки Клуб на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао Светомир Ђукић. Основан је у Београду на четвртом спрату хотела Москва. 1911. године је променио име у Централни олимпијски клуб па је 17. јула 1912. добио име Олимпијски комитет Србије. На конгресу у Стокхолму, који је трајао од 4. до 17. јула 1912, примљен је у Међународни олимпијски комитет, а и Светомир Ђукић је постао члан МОК-а. Први пут на играма спортисти из Србије појавили су се на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године. Први олимпијци су били Душан Милошевић, трећи у квалификационој групи на 100 м (11,6) и маратонац Драгутин Томашевић, који је заузео 37. место.
Стварањем нове државе, 1919. године настаје и Југословенски олимпијски одбор са седиштем у Загребу. Југославија дебитује на првим Зимским олимпијским играма 1924. године са четворицом представника у скијашком трчању. Најбољи пласман остварио је Зденко Швигељ 32. местом на 50 км. Назив организације се мења у Југословенски олимпијски комитет, а 1927. се седиште враћа у Београд.
ЈОК је био организатор Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандитат за организацију летњих игара 1992. и 1996.
Од 1994. године се награђују најуспешнији спортисти и спортистикиње у појединачним спортовима, а од наредне године се проглашавају и најбоље екипе.
Како и држава мења име у Србија и Црна Гора, тако настаје и Олимпијски комитет Србије и Црне Горе. Након референдумa о независности Црне Горе 2006., поново настаје Олимпијски комитет Србије, који наставља традицију претходних, а самостална Србија поново учествовује, након 96 година, на Олимпијским играма у Пекингу 2008.
Председници [уреди]
| Име и презиме | Период |
|---|---|
| Никодије Стевановић | 1910 – 1919 |
| Фрањо Бучар | 1919 – 1927 |
| Душан Стефановић | 1927 – 1931 |
| Стефан Хаџи | 1931 – 1941 |
| Станко Блоудек | 1948 – 1950 |
| Душан Кораћ | 1950 – 1951 |
| Густав Влахов | 1951 – 1952 |
| Борис Бакрач | 1952 – 1960 |
| Милијан Неоричић | 1960 – 1964 |
| Зоран Полич | 1964 – 1973 |
| Гојко Секуловски | 1973 – 1977 |
| Ђорђе Пеклић | 1977 – 1981 |
| Слободан Филиповић | 1981 – 1982 |
| Азем Власи | 1982 – 1983 |
| Здравко Мутин | 1983 – 1986 |
| Иван Мећановић | 1986 – 1989 |
| Александар Бакочевић | 1989 – 1996 |
| Драган Кићановић | 1996 – 2005 |
| Филип Цептер | 2005 |
| Иван Ћурковић | 2005 – 2009 |
| Владе Дивац | 2009 – |
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||||||