Олштин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Олштин
пољ. Olsztyn

Olsztyn-ratusz.jpg
Градска кућа у Олштину

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Пољске Пољска
Војводство Варминско-мазурско
Становништво
Становништво (2011) 175.420
Густина становништва 2000 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 53°46′00″N 20°30′00″E / 53.783333, 20.5
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 90 м
Површина 88.328 км²
Олштин на мапи Пољске
{{{alt}}}
Олштин
Олштин на мапи Пољске
Остали подаци
Веб-страна www.um.olsztyn.pl


Координате: 53° 46′ 60" СГШ, 20° 30′ 00" ИГД
Олштин (пољ. Olsztyn, нем. Allenstein) је град у североисточној Пољској. Главни је град Варминско-мазурског војводства. У граду је 2008. живело 175.843 људи.

Град се налази на прузи Варшава-Калињинград. У околини града постоји петнаестак језера, што је значајна туристичка атракција.

Историја[уреди]

Олштин је настао као тврђава тевтонских витезова изграђена у периоду 1346—1353. По реци Але (пољско име Лина) добила је име Аленштајн. Област је припадала Краљевској Пруској са немачким становништвом (углавном протестанти) и под протекторатом пољског краља. Никола Коперник је овде био економ тврђаве између 1516. и 1521. Град је погодила шведска инвазија у другој половини 17. века и колера 1710. Пруско краљевство је присвојило ово место 1772. Тада је оно имало свега 1.772 становника. Од уједињења Немачке 1871. Аленштајн је био у провинцији Источна Пруска. После Првог светског рата, на плебисциту 1920. 97,8% становништва је гласало да остану у Немачкој. Град је освојила и уништила Црвена армија 22. јануара 1945. Од јануара до августа исте године протерано је све немачко становништво, а ту су се населиле пољске избеглице са истока. Град је променио име у Олштин.

Географија[уреди]

Олштин се налази у североисточном делу Пољске у регији познатој као „Хиљаду језера“.

Град се налази у региону језера, шуме и равнице. Постоји 15 језера унутар административних граница града (13 површине веће од 1 ха). Укупна површина језера у Олштину је око 725 ha, што чини 8,25% од укупне површине града.

Р.бр. Назив језера Површина [ха] Дубина
максимална [м]
1. Ukiel (Krzywe) 412 43
2. Kortowskie 89,7 17,2
3. Track (Trackie) 52,8 4,6
4. Сканда 51,5 12
5. Redykajny 29,9 20,6
6. Długie 26,8 17,2
7. Sukiel (Czarne) 20,8 25
8. Tyrsko (Gutkowskie, Zbzikowe, Żbik) 18,6 30,6
9. Стари Двор 6,0 23,3
10. Siginek (Kopytko, Podkówka, Styginek) 6,0 нема података
11. Czarne ok. 1,3 нема података
12. Żbik ok. 1,2 нема података
13. Pereszkowo (Pyszkowo) ok. 1,2 нема података
14. Мумел ok. 0,3 ok. 2,5
15. Modrzewiowe 0,25 нема података
Легенда
језеро површине веће од 1 ха
језеро површине мање од 1 ха
Rozmieszczenie jezior w Olsztynie

Административна подела[уреди]

Олштин је подељена у 23 округа, који имају чланове локалнуе управе. Они су најнижи ниво локалне власти.

Osiedla olsztyna.svg

Redykajny
Gutkowo
Likusy
Nad Jeziorem
Długim
Dajtki
Grunwaldzkie
Kortowo
Wojska
Polskiego
Podleśna
Zielona Górka
Zatorze
Śródmieście
Kętrzyńskiego
Pojezierze
Kościuszki
Podgrodzie
Brzeziny
Корморан
Mazurskie
Nagórki
Generałów
Jaroty
Pieczewo
Округ Број становника Површина Густина насељености
Brzeziny 1,456 2.25 km² 647.1/km²
Dajtki 5,863 7.5 km² 781.7/km²
Generałów 6,500 no data no data
Grunwaldzkie 6,027 1.46 km² 4,128.1/km²
Gutkowo 2,256 7.2 km² 313.3/km²
Jaroty 29,046 4.82 km² 6,026.1/km²
Kętrzyńskiego 7,621 4.83 km² 1,577.8/km²
Корморан 16,166 1.1 km² 14,696.4/km²
Kortowo 1,131 4.22 km² 268/km²
Kościuszki 6,704 1.18 km² 5,681.4/km²
Likusy 2,286 2.1 km² 1,088.6/km²
Mazurskie 4,615 5.98 km² 771.7/km²
Nad Jeziorem Długim 2,408 4.23 km² 569.3/km²
Nagórki 12,538 1.69 km² 7,418.9/km²
Pieczewo 10,918 2.24 km² 4,874.1/km²
Podgrodzie 11,080 1.35 km² 8,207.4/km²
Podleśna 10,414 9.93 km² 1,048.7/km²
Pojezierze 13,001 2.39 km² 5,439.7/km²
Redykajny 1,555 6.1 km² 254.9/km²
Śródmieście 3,448 0.58 km² 5,944.8/km²
Wojska Polskiego 6,759 5.03 km² 1,343.7/km²
Zatorze 6,988 0.45 km² 15,528.9/km²
Zielona Górka 1,015 6.44 km² 157.6/km²

У Олштину, постоји 17 мањих насеља, без чланова савета локалне управе. Они нису званична административна подела, али су изоловане (на пример, због своје локације) и њихово име често користи од стране локалног становништва: Jakubowo, Karolin, Kolonia Jaroty, Kortowo II, Łupstych, Mleczna, Niedźwiedź, Piękna Góra, Podlesie, Pozorty, Skarbówka Poszmanówka, Słoneczny Stok, Stare Kieźliny, Stare Miasto, Stare Zalbki, Стари Двор, Track, Zacisze, Tęczowy Las.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :