Омиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Омиш

Omish 2004.JPG
Омиш, ушће Цетине

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво (2011) 6.462
Агломерација (2011) 14.936
Географске карактеристике
Координате 43°26′36″N 16°41′35″E / 43.44335588999371, 16.69291744809488
Површина 266,20 км²
Омиш на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Омиш
Омиш на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Иван Шкаричић (ХДЗ)
Поштански код 21310
Позивни број (0)21
Регистарска ознака ST
Веб-страна omis.hr
Омиш, црква "Св. Миховила"

Омиш је град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији.

Географски положај[уреди]

Налази се у Далмацији на ушћу ријеке Цетине у Јадранско море.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Омиш.

Подручје Јадранске обале, прво насељавају Илири око 1000. п. н. е., да би после њих дошли Грци око 400. п. н. е. који оснивају колоније на обали и оближњим острвима. Након њих Римско царство ступа на власт 34. п. н. е. Око 600. године Срби и Хрвати се насељавају на подручју данашње Далмације.

Први становници тог подручја након пада римске власти су према Константину Порфирогениту били некрштени Срби, а Омиш се налазио у саставу српске кнежевине Паганије[1]. Омиш је био најзначајније упориште српске Паганије, одакле су омишки гусари нападали бродове.

Омиш се први пут спомиње у историји под именом Онеум (лат. Onaeum), који замире почетком 7. века. С обзиром на позицију Омиша, као важне везе унутрашњости с копном, то није било дугог века. Историјско средиште тадашњег Омиша је било смештено на источној обали ријеке Цетине (име ријеке Цетине потиче од фригијске речи Зетна - врата, и тиме описујући ушће Цетине у море).

У античком периоду насеље Омиш се вероватно налазило у засеоку Баучићима гдје је пронађено много античких проналазака (рељефа, натписа, надгробних споменика, свјетиљки, новца итд.). Најважнији споменици, који се данас чувају у Градском музеју, су налази камених римских натписа. Из текста се закључује да су уклесани за време владавине римских царева Тиберија и Клаудија, а највјероватније су били намијењени некој јавној згради, споменику или путу, што говори о важности насеља у којем су грађени.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Омиш је имао 14.936 становника, од чега у самом Омишу 6.462.

Град Омиш[уреди]

Број становника по пописима[2]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
8.153 9.255 10.038 11.212 12.788 13.791 14.283 15.344 15.122 15.094 17.637 15.880 15.056 15.630 15.472 14.936

Напомена: Настао из старе општине Омиш. У 1991. садржи део података за општину Дуги Рат.

Омиш (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[2]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
575 821 771 851 936 1.014 1.439 1.854 1.506 1.651 2.408 3.731 4.800 6.079 6.565 6.462

Напомена: У 1991. повећано припајањем насеља Равнице које је престало да постоји. За то бивше насеље садржи податке од 1857. до 1981. У 1991. такође повећано за део подручја насеља Дуће (општина Дуги Рат). У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеља Борак и Станићи.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Омиш је имало 6.079 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
5,777 95,03%
Срби
  
60 0,98%
Југословени
  
35 0,57%
Муслимани
  
28 0,46%
Албанци
  
24 0,39%
Македонци
  
14 0,23%
Мађари
  
11 0,18%
Словенци
  
10 0,16%
Црногорци
  
7 0,11%
Италијани
  
3 0,04%
Немци
  
3 0,04%
Аустријанци
  
2 0,03%
Пољаци
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
Чеси
  
1 0,01%
остали
  
1 0,01%
неопредељени
  
46 0,75%
регион. опр.
  
34 0,55%
непознато
  
21 0,34%
укупно: 6.079

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]