Омиш
| Омиш |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 6.387 |
| Агломерација (2011) | 14.872 |
| Положај | |
| Координате | |
| Површина | 266,20 km² |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Иван Шкаричић (ХДЗ) |
| Поштански код | 21310 |
| Позивни број | (0)21 |
| Регистарска ознака | ST |
| Веб-страна | omis.hr |
Омиш је град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији. Налази се у Далмацији на ушћу ријеке Цетине у Јадранско море. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 14.872 становника, а у самом насељу је живело 6.387 становника.[1]
Садржај |
Становништво [уреди]
Попис 1991. [уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Омиш је имало 6.079 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 5,777 | 95,03% | ||
| Срби | 60 | 0,98% | ||
| Југословени | 35 | 0,57% | ||
| Муслимани | 28 | 0,46% | ||
| Албанци | 24 | 0,39% | ||
| Македонци | 14 | 0,23% | ||
| Мађари | 11 | 0,18% | ||
| Словенци | 10 | 0,16% | ||
| Црногорци | 7 | 0,11% | ||
| Италијани | 3 | 0,04% | ||
| Немци | 3 | 0,04% | ||
| Аустријанци | 2 | 0,03% | ||
| Пољаци | 1 | 0,01% | ||
| Румуни | 1 | 0,01% | ||
| Чеси | 1 | 0,01% | ||
| остали | 1 | 0,01% | ||
| неопредељени | 46 | 0,75% | ||
| регион. опр. | 34 | 0,55% | ||
| непознато | 21 | 0,34% | ||
| укупно: 6.079 | ||||
Историја [уреди]
Подручје Јадранске обале, прво насељавају Илири око 1000. п. н. е., да би после њих дошли Грци око 400. п. н. е. који оснивају колоније на обали и оближњим острвима. Након њих Римско царство ступа на власт 34. п. н. е. Око 600. године Срби и Хрвати се насељавају на подручју данашње Далмације.
Први становници тога подручја након пада римске власти су према Константину Порфирогениту били некрштени Срби, а Омиш се налазио у саставу српске кнежевине Паганије[2]. Омиш је био најзначајније упориште српске Паганије, одакле су омишки гусари нападали бродове.
Омиш се први пут спомиње у историји под именом Онеум (лат. Onaeum), који замире почетком 7. века. С обзиром на позицију Омиша, као важне везе унутрашњости с копном, то није било дуга века. Историјско средиште тадашњег Омиша је било смештено на источној обали ријеке Цетине (име ријеке Цетине потиче од фригијске речи Зетна - врата, и тиме описујући ушће Цетине у море).
У античком периоду насеље Омиш се вероватно налазило у засеоку Баучићима гдје је пронађено много античких проналазака (рељефа, натписа, надгробних споменика, свјетиљки, новца итд.). Најважнији споменици, који се данас чувају у Градском музеју, су налази камених римских натписа. Из текста се закључује да су уклесани за владавине римских царева Тиберија и Клаудија, а највјероватније су били намијењени некој јавној згради, споменику или путу, што говори о важности насеља у којем су грађени.
Референце [уреди]
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 29. 8. 2012.
- ^ http://en.wikisource.org/wiki/De_Administrando_Imperio
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
|
|||||||||||