Онтолошки аргумент

Из Википедије, слободне енциклопедије

Онтолошки аргументи су аргументи који закључују да Бог постоји, полазећи од поставки који су из неког извора изван наше стварности, нпр, од саме Идеје. Другим ријечима, онтолошки аргументи су аналитички аргументи који се заснивају на „ничему“, а приори размишљању и неопходним претпоставкама које омогућавају закључивање да Бог постоји. ^[1]

Први и најпознатији онтолошки аргумент је формулисао Анселмо од Кантерберија у 11. вијеку у свом дјелу Прослогијон (1077-1078). Анселмо формулише концепт о богу, полазећи од поставке да ништа веће није могуће замислити (лат. aliquid quo nihil majus cogitari possit).