Онтолошки аргумент

Из Википедије, слободне енциклопедије

Онтолошки аргументи су аргументи којима се закључује да Бог постоји полазећи од поставки из извора изван наше стварности, на пример од саме идеје. Другим ријечима, онтолошки аргументи су аналитички аргументи који се заснивају „ни на чему“, то јест засновани су априори на размишљању и неопходним претпоставкама које омогућују закључивање да Бог постоји. [1]

Први и најпознатији онтолошки аргумент формулисао је Анселмо Кентерберијски у 11. вијеку у свом дјелу Прослогијон (10771078). Анселмо формулише концепт о Богу полазећи од поставке да ништа веће није могуће замислити (лат. aliquid quo nihil majus cogitari possit).

Референце[уреди]

  1. ^ Ontological Arguments (Stanford Encyclopedia of Philosophy), Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]