Опажање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Опажање или перцепција (лат. perceptio — примање; опажање) је једна од основних когнитивних функција која представља сложен и активан процес тражења, одабирања, примања, обраде, организовања и тумачења разноврсних дражи које делују на чула и нервни систем. Опажање је важан психички процес на основу којег организам непосредно упознаје релевантна својства појава и предмета у стварности. Опажање није просто и пасивно одражавање стварности, већ укључује повезивање чулних података са ранијим искуством, њихово категорисање и придавање значења. Опажање или перцепција је процес стицања, интерпретације, селекције и организације сензоријалних информација изазваним чулним надражајима. Различити методи студије перцепције се простиру од у основи биолошких или психолошких приступа, и психолошких приступа преко апстрактних експеримената у филозофији ума. Супротно: аперцепција...

Опажање је сазнање спољашње средине посредством чула; елементи тог сазнања су осет или осећај (прост чулни податак које се односи на само једну особину предмета) и опажај (знање о тим простим чулним подацима које се односи на предмет у целини). Одраслом човеку су осети дати у оквиру опажаја и само бебе имају просте, неуређене чулне податке.

Настанак осета[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Осет

Драж --> рецептор (сензитивни нерв) --> сензорна зона--> доживљај дражи (осет). Више оваквих осета чине опажај.

Врсте дражи: адекватне (оне које можемо одредити својим чулима тј. за које постоје чулни органи) и неадекватне (дражи за које се у току еволуције нису развили чулни органи).

Доњи праг дражи је најмања јачина дражи која је потребна да би се имао и најмањи осећај.

Диференцијални праг или праг разлике је најмања промена у стимулацији која доводи до промене у сензацији.

Горњи или максимални праг је стимулација код које са сваким даљим повећањем дражења нема промене у сензацији.

Настанак опажаја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Опажај

Постоје два схватања о настанку опажаја.

  • Структуралистичко - опажај је прост збир осета
  • Гешталт - опажај није прост збир осета већ представља организацију дражи у опажаје.

Организација се врши по одређеним правилима:

  1. Закон близине - Постоји тенденција да се просторно и временси близинске дражи опажају као целине.
  2. Закон симетрије - Постоји тенденција да се сличне дражи организују у једну целину.
  3. Закон континуитета или заједничке судбине - Група тачака на пресеку праве и криве линије не опажа као једна целина, већ као делови линија које се пресецају.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]