Операција Багратион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Операција Багратион
Део Другог светског рата
Стање на Источном фронту за време операције Багратион
Стање на Источном фронту за време операције Багратион
Време: 22. јун 194419. август 1944.
Локација: Белорусија, Совјетски Савез
Резултат: Совјетска победа
Узрок битке:
Промене у територији: Ослобођење Белорусије и Литваније,Руска војска ушла у Пољску
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република
Совјетски Савез
Трећи рајх
Силе Осовине
Заповедници
Константин Рокосовски
Георгиј Жуков
Александар Василевски
Ернст Буш
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
2.400.000 1.036.000
Губици
178.507 мртвих/несталих, 587.308 рањених (Совјетске процене) 400. 000 мртвих, 158.000 заробљених, 590.000 рањених (Немачке процене) 260.000 мртвих, 250.000 рањених 116.000 заробљених
{{{подаци}}}
Источни фронт
1941: Барбароса (Бјалисток и МинскСмоленскУманКијев (I)ЛењинградСевастопољРостовМосква)

1942: Ржев (Торопец и ХолмДемјанскВеликије ЛукиОперација Марс) – Харков (II)Операција ПлавоСтаљинград (Операција УранОперација Зимска олуја)

1943: Харков (III)КурскСмоленск (II)ДњепарКијев (II)

1944: Дњепар и КарпатиЛењинград и НовгородНарваКамјањец-ПодиљскиКримЈаши и Кишињев (I)Виборг и ПетрозаводскОперација БагратионЛавов и СандомјежЈаши и Кишињев (II)БалтикДебрецинДуклаБалтикБеоградПетсамо и КиркенесБудимпешта

1945: Висла и ОдраИсточна ПрускаИсточна Померанијаоперација СолстицијШлескаБечБерлинПраг

Операција Багратион је била главни напад совјетских снага против нациста у Белорусији, што је резултовало уништењем немачке групе армија Центар и једним од највећих пораза за Вермахт током Другог светског рата.

Позадина[уреди]

Група армија Центар је раније показала као тврд орах због Жуковљевог пораза у операција Марс. Али у јуну 1944, упркос скраћивању свог фронта, она је била угрожена након слома групе армија Југ у биткама код Курска, ослобођења Кијева и ослобођења Крима у касно лето и затим у јесен и зиму 1943-44 (такозвани трећи период Великог отаџбинског рата).

Операција Багратион, у комбинацији са оближњом операцијом Лавов-Сандомјеж покренутом пар недеља касније у Украјини, је омогућила Совјетском Савезу да поврати практично све територије у границама из 1941, да напредује у територију Немачке у Источној Пруски и да дође до предграђа Варшаве након стицања контроле над делом Пољске источно од реке Висле.

Битка је била описана као тријумф совјетске теорије ”оперативне вештине”, јер су комплетна координација свих кретања на фронту и сигнално кретање да се превари непријатељ били од кључног значаја за напад. Упркос великој бројности укључених трупа, совјетски команданти су довели противничке команданте у забуну око правца напада, све док већ није било прекасно за Немце да се извуку.

Битка[уреди]

Напад је почео ујутро 22. јуна 1944, три године након немачког напада на Совјетски Савез. Ипак, немачка Врховна команда је очекивала напад на групу армија Југ, која је већ била значајно ослабљена и истерана из већег дела Украјине и зато је примала наоружање одвојене од групе армија Центар непосредно пре напада.

Правци деловања током операције Багратион

Операција Багратион је укључивала преко 2,3 милиона совјетских војника распоређених у 200 дивизија и велике формације са скоро 6.000 тенкова и тешке артиљерије против 34 немачке дивизије у групи армија Центар. Пораз је за Немце резултовао смрћу или заробљеништвом скоро 350.000 немачких трупа.

Оближња операција Лвов-Сандомираз је покренута 17. јула 1944 и брзо је истерала немачке снаге из Украјине. Брз напредак те офанзиве је довео совјетске снаге пред врата Варшаве крајем јула. Операција Багратион је такође одсекла немачке јединице групе армија Север које су се бориле у Курландији. Прекид изазван овим операцијама је помогло да Совјетски Савез напредује према Балкану у августу 1944.

Операција је заустављена јер је совјетским линијама снабдевања претила опасност од превеликог издуживања. Ипак, контроверзе још увек бесне око одлуке совјетских снага да понуде ограничену (и касну) помоћ Пољској Домовинској армији у Варшавском устанку који је започео када су совјетске снаге стигле до предграђа града.

Немачком поразу допринело је пребацивање јединица као одговор на искрцавање у Нормандији две недеље раније. Четири совјетска фронта (групе армија) која су бројале преко 120 дивизија је разбило танку немачку линију. Совјети су успели да остваре однос десет према један у тенковима и седам према један у авионима у односу на непријатеља. У тренутку напада, бројчани и квалитативна предност Совјета је била очигледна. Немци су били смрвљени.

Престоница Белорусије, Минск, је ослобођен 3. јула и притом је заробљено 50.000 Немаца. Десет дана касније, Црвена армија је стигла до предратне границе са Пољском. Уништење групе армија Центар је стајало Немце 2.000 тенкова и 57.000 осталих возила. Немачки губици су процењени на 300.000 мртвих, 250.000 рањених и око 120.000 заробљених, укупно око 670.000. Совјетски губици су били 60.000 мртвих, 110.000 рањених и око 8.000 несталих, уз изгубљених 2.957 тенкова, 2.447 артиљеријских оруђа и 822 авиона.

Последице[уреди]

У односу на остале битке, ово је била далеко највећа победа у погледу бројева за Совјете, задајући четири пута веће губитке Немцима од сопствених и ослобађајући велике делове совјетске територије у року од 2 месеца. Она је била једна од пар већих битака између сила Осовина и Совјетског Савеза у коме су Немци изгубили више војника од Совјета.

Немачка војска се никад није опоравила од материјалних и људских губитака задобијених током овог времена, изгубивши око четвртину својих људи на Источном фронту, слично проценту губитака као и код Стаљинграда.

Операција је добила име по генералу Петру Багратиону, који је умро у Бородинској бици.

Спољашње везе[уреди]