Операција Пантер

Операција Пантер
	Део Другог светског рата
	; Немачки војник дејствује хаубицом
Време	7. децембар — 20. децембар 1943.
Место	Кордун и Банија, посебно области Глине и Петрове горе
Исход	Победа Вермахта и снага НДХ
Сукобљене стране
НОВ Југославије	; Немачки Вермахт; ; Снаге НДХ
Команданти и вође
Милош Кљајић	Лотар Рендулић; Едуард Алдријан; Хелмут фон Панвиц
Укључене јединице
Осма кордунашка дивизија НОВЈ; Седма банијска дивизија НОВЈ; Кордунашки НОП ; одред; Банијски НОП одред	1. козачка дивизија; 373. легионарска дивизија ; 2. немачка оклопна армија; 2. домобранска ловачка бригада
Жртве и губици
200 избачених из строја	лаки губици

Операција „Пантер“ (нем. Operation Panther) је била заједничка операција Вермахта и снага НДХ против партизана на Кордуну и Банији, посебно у области Глине и Петрове горе. Вођена је од 7. до 20. децембра 1943. године.

Операција „Пантер“ представља део шесте непријатељске офанзиве. У југословенској историографији операција је била позната под називом Кордунашко-банијска операција.

Позадина[уреди | уреди извор]

Почетком децембра 1943. године, окупатор је концентрисао снаге око слободне територије Кордуна, Баније и Цазинске крајине. На линији Сисак–Петриња–Глина налазила се 1. козачка дивизија, а дуж железничке пруге Суња–Бихаћ 373. легионарска дивизија „Тигар“. Та концентрација снага била је у вези са ширим стратегијско-оперативним планом 2. немачке оклопне армије, која је имала задатак да после поседања Јадранске обале обезбеди позадину, посебно комуникације које су из долине Саве водиле према мору.^[1]

Непријатељ је имао намеру да прво разбије и уништи снаге Осме кордунашке дивизије и Кордунашки НОП одред на Кордуну и Петровој гори, а потом Седму банијску дивизију и Банијски НОП одред на Банији и Шамарици.^[2]

Ток операције[уреди | уреди извор]

Дана 6. децембра 1943. године на Кордуну и у Банији отпочела је операција „Пантер“. Сa линије Карловац–Огулин ка Петровој гори и Шамарици наступала је немачка 371. пешадијска дивизија, а с комуникација Глина–Петриња–Суња и Суња–Костајница–Бихаћ наступали су главнина немачке 1. козачке коњичке дивизије и делови немачке 373. легионарске дивизије и домобранске 2. ловачке бригаде.

До 20. децембра непријатељ је готово на свим правцима сломио отпор јединица Четвртог корпуса НОВЈ и продро на слободну територију, пустошећи насеља и пљачкајући становништво.^[3]